Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово васкрсење. Црвена боја по народном веровању симболизује енергију, животну снагу и сам живот, а истовремено у стању је да одагна све што је лоше или опасно. Првим јајетом су трљали образе деце, девојака и невеста, како би сви били здрави, лепи, јер се веровало да ће их чувати од урокљивих очију и штитити од сваког зла. Оно се ставља поред кућне иконе и чува се целе године да би донело здравље и благостање укућанима. На Ускрс се црвена јаја односе и у цркву где се остављају пред иконе.
У Бугарској се, по старој традицији, јаја фарбају на Велики четвртак или на Велику суботу.
У прошлости су се ускршња јаја фарбала природним бојама. Тако су, рецимо, за добивање црвене боје користили оригано, зелене – коприву, наранџасте – руј, жуте – лишће од ораха или јабукове љуске. Пре него што почне са фарбањем, газдарица је палила свећу и крстећи се изговарала речи: „Дај, Боже, да и следеће године дочекамо црвено јаје!“.
Данас постоје разноразне технике фарбања и шарања ускршњних јаја.
Присетимо се како Мира Петкова израђује јаја са сликама светаца, како се ускршња јаја Љубомире Заркове рађају бод по бод, како Цветислава Лозанова примењује различите технике на дрвеним јајима и како Росица Русева ускршња јаја израђује техником сувог пуста.
Фотографије: Архива
Саставила и уредила: Албена Џерманова
Бугарска православна црква данас слави успомену на Светог Јована Крститеља, познатог и као Претеча, јер је припремао људе за долазак Спаситеља. Празник посвећен Светом Јовану, код нас познат као Јовањдан, обележава се одмах након Богојављења , у..
Бугарска православна црква 6. јануара прославља један од највећих хришћанских празника – Јордановдан, познат и као Крштење Господње или Богојављење, спомен на догађај када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордану. Празник Богојављење..
Дана 16. новембра 1878. године рођен је Михајло Парашчук – украјински вајар, који је створио архитектонске елементе од украса неких од најимпозантнијих зграда у бугарској престоници. Његов пут је кренуо из села Варваринци (тада у границама..
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу..
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у..