Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрсу. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан је у богослужбеним књигама означен као „Велики и Свети“ због великих и светих догађаја који су се догодили.Страсну седмицу хришћани проводе у строгом посту, молитви и покајању да би се физички и духовно припремили за најважнији догађај црквене историје – чудо Ускрса. У црквама се на посебним богослужењима подсећа на последње земаљске дане Господа Исуса Христа, његову издају, хапшење и страдање на крсту. Недеља се завршава Васкрсењем Христовог, Сина Божјег.
На Велики понедељак Христос је, праћен народом, ушао у Јерусалимски храм и бичем истерао из њега све трговце који су својом галамом ометали молитву и вређали светињу, зато што је она, како је Исус рекао, „дом за молитву“.
Велики понедељак је и дан када се верници сећају и страдалног Јосифа, сина старозаветног патријарха Јакова. Попут Јосифа, кога су браћа из зависти продала за 20 сребрника, али се спасао и касније је владао Египтом. И Спаситељ је предат у руке грешника, осуђен, разапет и сахрањен, а после Свога Васкрсења влада светом.
На данашњи дан Црква подсећа и на симболику неплодне смокве, која је после проклетства од Господа осушила. „Свако дрво које не рађа добрим плодом сече се и баца у огањ“, рекао је Он. Усахла смоква представља и симбол људске душе лишене духовних плодова, која не познаје молитву и покајање. Дакле, хришћани су позвани да доносе духовни плод трудећи се да буду добри, да не чине зло, да се испуне врлинама и да се усавршавају у вери.
Текст: Александра Карамихалева
Уредила и превела: Албена Џерманова
У цркви порушеног манастирског комплекса на острву Свети Јован у близини Созопола, данас је, после 500 година, поново служена Божанска света литургија. Повод је успомена на Усековање главе Светог Јована Крститеља, које Бугарска православна црква..
Бугарски научници су открили кости диносауруса и других кичмењака у близини града Трна, западна Бугарска. То се догодило током Осме палеонтолошке експедиције Националног природњачког музеја при Бугарској академији наука, која је недавно завршена,..
Током година је безброј књига написано о бугарској престоници – почев од оних које говоре о њеној славној историји од древних времена до наших дана, до оних које кроз приче и сећања разних путописаца покушавају да дочарају атмосферу старе Софије. Међу..
Трапезица је једно од три брда на којима се простире средњовековна бугарска престоница Трновград, како су некада звали Велико Трново. Смештено..