Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања преминуо је у 89. години, саопштио је Ватикан, преноси АФП. Папа је недавно отпуштен из болнице након лечења обостране упале плућа.
У саопштењу Ватикана написано је „да се јутрос у 7:35 часова римски бискуп Фрања вратио у кућу Очеву.“
Први папа из Јужне Америке
Хорхе Марио Бергољо из Аргентине био је први папа из Новог света, наводи се у биографији папе Фрање на сајту Ватикана.
Аргентински кардинал Хорхе Марио Бергољо изабран је за поглавара Римокатоличке цркве 13. марта 2013. године наследивши папу Бенедикта XVI. До избора за 266. понтифа био је надбискуп Буенос Ајреса. Поред тога што није Европљанин, он је и први папа из редова Језуита.
„Моји људи су сиромашни и ја сам један од њих,“ рекао је више пута папа, објашњавајући одлуку да живи у стану и сам себи кува вечеру. Као папа је одабрао име Фрања – у част Светог Фрање Асишког, Италијана који је живот провео у сиромаштву и молитви, а утемељио је орден Мале браће.
Папа Фрања је син италијанских имиграната, радника на железници. Отац Марио био је рачуновођа, а мајка Ређина Сивори је посветила свој живот одгајању петоро деце. Рођен је 17. децембра 1936. године, а надбискуп Буенос Ајреса био је од 1998. Три године касније постао је кардинал.
Хорхе Бергољо је завршио хемију, али се определио за духовни живот и веру због чега је уписао семинарију у аргентинској престоници. Студирао је и хуманистичке науке у Чилеу након чега се вратио у домовину где је дипломирао филозофију, а касније и књижевност, психологију и теологију. Своје школовање је наставио у Шпанији.
Године 1969. рукоположен је за свештеника, а четири године касније придружио се Језуитском реду. Затим је постао бискуп, надбискуп Буенос Ајреса и кардинал.
Према најновијим подацима европске статистичке службе Евростат, чак 93,3 милиона грађана Европске уније — што представља 21% укупног становништва — у 2024. години живело је у ризику од сиромаштва или социјалне искључености. На врху ове..
Данас ће се у Народном собрању, на иницијативу министра социјалне политике и рада Борислава Гуцанова, одржати округли сто на тему „Демографија – трендови, проблеми и решења“. На округлом столу ће бити представљени подаци о актуелним тенденцијама..
Према подацима Националног завода за статистику, број становника у Бугарској на крају 2024. године износио је 6.437.360, што представља смањење од 8.121 особе, односно 0,13% у односу на претходну годину. У свих 28 области у Бугарској забележен је..
Поводом Европског дана свести о можданом удару, у Бугарској је покренута национална кампања „Стаза знања“, чији је циљ да грађанима приближи симптоме,..