Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца.
Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар – дипломирао је медицину на Софијском универзитету. Кратко је радио у струци, а током јесени и зиме 1944. године био је део редакције Радио Софије. Након рата постаје један од оснивача и заменик главног уредника чувених сатиричних новина „Стршљен“. У својој вишедеценијској каријери оставио је траг и у лирској и сатиричној поезији, као и у књижевности за децу.
Његова поезија осваја благошћу, деликатношћу, искреношћу, мудрошћу и иронијом – али изнад свега маестралном употребом језика.
„Писање је праћено тешкоћама, захтева велики напор. С том разликом што је то рад који усрећује“, рекао је својевремено Петров у интервјуу за Радио Бугарску.
Као преводилац, Валери Петров био је истински виртуоз. Његови преводи Шекспирових дела – целокупног опуса, драмских дела и сонета – и данас важе за непревазиђене. Исто важи и за превод Гетеовог „Фауста“, као и дела аутора попут Радјарда Киплинга, Жака Превера, Бориса Пастернака, Ђанија Родарија и многих других.
Бројне песме компоноване су по његовим стиховима. Једна од најпознатијих је „Песма о летећим људима“, настала крајем 70-их година ХХ века, у интерпретацији глумца Асена Кисимова, уз музику и аранжман Георгија Генкова.
За свој изузетан допринос бугарској култури, Валери Петров је награђен највишим признањима: државном наградом „Свети Пајсије Хиландарски“, великом наградом за књижевност Софијског универзитета, као и наградом „Сирак Скитник“ коју додељује Бугарски национални радио. И данас одзвањају његове речи, изговорене 2005. године током церемоније уручивања награде на Софијском универзитету:
„Свет у којем данас живимо дубоко је неправедан, суров. Али, уметност је одувек била не само огледало стварности, него и борба за нешто друго – боље од тога. Сматрам да је дужност сваког уметника да се у ту борбу укључи својим малим, личним снагама. Што се мене тиче, мој језик је увек био једноставан, јасан, лако разумљив, у потрази за контактом – људски, да тако кажем. Људско је било и оно што сам желео да поделим са читаоцем.“
Уредила: Диљана Трачева
Превод: Свјетлана ШатрићФотографије: БГНЕС, Иво Хаџимишев
Преображење Господње jедан jе од 12 великих Господњих празника. Обележавамо га 6. августа. Овај празник је посвећен тренутку када се, према Хришћанском предању, Христос пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост на гори Тавор...
Данас се у Старој Загори обележава годишњица битке за одбрану града. Битка за Стару Загору која се одиграла 31. јула 1877. године у Руско-турском рату једна је од најепскијих, а уједно с тим и једна од најтрагичнијих битака у нашој историји. Она је..
Три дана средином јула уживају посебну пажњу у бугарском народном календару. Ово је најтоплије време у години, те се дани од 15. до 17. јула називају Горешњаци. Народ верује да су ови дани опасни, јер прете пожари. Као и код других празника и..
Ведро