Парк „Мини Бугарска“ је једно од необичних места у Великом Трнову, које туристи радо обилазе у овом граду. Овде се, као на длану, могу видети најважније културне, историјске, архитектонске и природне знаменитости Бугарске.

Није случајно што се парк, који се простире на површини од једног хектара, налази управо у историјском граду Великом Трново, у подножју тврђаве Царевец и чувене Балдуинове куле, која је имала важну одбрамбену функцију. Многи посетиоци виде парк тек кад се попну на кулу, а онда заинтересовани оним што су видели силазе да изблиза погледају минијатуре.

„Мини Бугарска“ је тематски парк који је испуњен умањеним репликама најпознатијих бугарских знаменитости у размери 1:25. Парк је своја врата отворио 2017. г, а дело је читавог тима дизајнера и сликара. Тренутно у парку „Мини Бугарска“ посетиоци могу да виде 63 објекта, међу којима су амблематске зграде у Софији, Антички театар и лепо здање железничке станице у Пловдиву, храм Христовог рођења на Шипки, утврда „Баба Вида“ у Видину и многе друге знаменитости.

„Макете нас задивљују својом прецизном израдом и дубоким погледом на бугарска архитектонска ремек-дела. Зато им туристи обично приступају с нескривеним одушевљењем и поштовањем,“ каже Димитар Спасов, који од 2017. г. ради као туристички водич у парку минијатура и додаје да је ово један од ретких приватних музеја у Бугарској, који је отворен захваљујући великим улагањима родољубивих Бугара:

„Гости из Румуније су највише заинтересовани за наш парк. Њима се у принципу допада Велико Трново, зато показују велико интересовање за парк који је већ постао један од заштитних знакова града, а и Бугарске. Једино овде можете да од Варне до Софије стигнете за само 15 минута и обиђете њихове знаменитости у једном дану. Такође, овде се може испратити и логички развој догађаја, који су се дешавали у Бугарској, укључујући и историјске грешке и несреће које су задесиле државу,“ прича Димитар Спасов. Обилазак објеката и споменика почиње, не случајно, од старих цркава у црноморском градићу Несебру – цркве Свете Софије и цркве Христа Сведржитеља,“ додаје Спасов и наставља:

„Бугари су, у ствари, били у хришћанско-византијском или касноримском окружењу када су одлучили да оснују своју државу и то нам је одредило правац у којем да се развијамо. Зато смо се у периоду од кана Аспаруха до цара Бориса постепено христијанизовали, преузимајући културу и начин вођења дипломатије, што нас је обликовало као државу. Осим тога, имали смо владаре визионаре, који су знали куда да воде земљу и народ. А у нашем парку је кроз знаменитости града Несебра, који је старији него наша држава, представљено управо ово језгро из којег смо се развили.“

Једна од макета на коју Димитар Спасов скреће посебну пажњу у парку „Мини Бугарска“ јесте зграда позната као Профитабилно здање у подунавском граду Русеу, која представља савршен спој бугарског духа и европске архитектуре.

„Рекао бих да ова аустроугарска грађевина има чисту бугарску душу. Међутим, у Русеу је тешко можете видети у целини, због околног дрвећа и сунцобрана у баштама оближњих кафића. Док се код нас она може видети у пуном сјају, детаљно, и самим тим да се стекне јасна представа о њеној лепоти.“

У парку минијатура су представљене и знаменитости града домаћина – Великог Трнова. Ту је брдо Царевец са саборним храмом. „Овде је некада био и царски дворац владара попут Калојана и Ивана – Асена II,“ каже Димитар Спасов и додаје:

„Русенски манастири у стенама такође су чаробна места, која су међу макетама у парку. Сам рељеф тамо предиспонира нас на размишљање и дубљи сусрет с Богом. Ту је и споменик на врху Шипка, где су се водиле велике битке за време Руско-турског рата (1877-1878). Ово је једна од визит карата Бугарске. Сама изградња споменика на планини је била нелак задатак.“

У парку можемо посетити и Белоградчишке стене, чија реплика је израђена у размери 1:500, због њихове величине. „Једна од најлепших минијатура је она Рилског манастира,“ додаје наш водич. Око макете су постављене и мале степенице како би посетилац могао да буквално завири иза зидина где ће открити лепоту ове светиње,“ каже Спасов.

У парку се налази још један симбол Бугарске – ружичњак који нас подсећа на главног лика истоименог романа Алека Константинова – Бају Гања, који је кренуо пут Европе да би продавао своје ружино уље.

„У сезони школских екскурзија овде по цео дан врви од посетилаца,“ каже Димитар Спасов:

„Долази и много породица с децом, сви уживају и остају по цео дан у парку. Држали смо и видео-часове из историје бугарској деци у Шпанији и Италији. С камером у руци обилазимо све објекте, у реалном времену, уз лекцију о нашој иторији и архитектури. Тако деца у оквиру једног наставног часа имају прилику да упознају већину знаменитости Бугарске,“ рекао је на крају нашег разговора Димитар Спасов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова