Један од најистакнутијих, најдаровитијих и најактивнијих бугарских уметника који носи име Георги свакако је Георги Андреев – диригент, композитор и виртуоз на гaдулки.

На место главног диригента оркестра при Националном фолклорном ансамблу „Филип Кутев“ ступио је 2000. године, а већ годину дана касније именован је за директора ансамбла. Његов таленат и визија нису прошли незапажено ни у светским продукцијама – радио је као аутор и оркестратор за неке од најпознатијих компјутерских игара у сарадњи са холивудским композитором Хансом Цимером. Стваралаштво Георгија Андреева обухвата симфонијска дела, кантате, ораторијуме, камерну инструменталну и вокалну музику, композиције за плесне спектакле, као и дела за народни хор и оркестар. Потписује и стотине аранжмана у различитим жанровима.

Његово стваралаштво на изузетан начин обједињује класичну музику са традиционалним ритмовима и фолклорним стиловима. Као композитор и инструменталиста наступао је са светским звездама попут Најџела Кенедија, Жан-Лука Понтија и Роберта Планта. Његова музика извођена је у престижним дворанама као што су Royal Albert Hall у Лондону и Avery Fisher Hall у Њујорку.

Са Георгијем Андреевим срели смо се уочи великог хришћанског празника – Ђурђевдана, дана Светог Георгија Победоносца. На наше прво питање, зашто носи баш име Георги, уследио је очекиван одговор, ако се у обзир узме обичај, дубоко укорењен у породичној традицији Бугара: „Па, крштен сам по деди, нека му је вечна слава – деди Георгију, по оцу.“ Говорећи о свом пореклу, Андреев с поносом истиче дубоку везу своје породице с музиком и коренима који сежу у срце тракијске земље:

„Почећу од тога да су сви у мојој породици, откад знам за себе, били више или мање музички надарени. Бавили су се музиком, додуше, не професионално. Ја сам једини који је музику изабрао као животни позив. Очева породица потиче из тракијског села Буково које се налази у подножју источних Родопа.

Били су познати по томе што у себи носе хајдучку црту. С друге стране, мајчини корени везани су за села између Димитровграда и Симеоновграда – Тројан, Свирков. Тако да, када све сагледам, моји корени су тракијски“, каже Андреев.

Прве сећања на Ђурђевдан Георги везује за лепо време – када је био дете, на Ђурђевдан је увек било сунчано. Кроз шалу признаје да није велики љубитељ јагњетине и да не осећа посебну потребу да празник мора обележити печеним јагњетом, како то традиција налаже. А Ђурђевдан га такође подсећа и на школске дане, када је постојала традиција да се сви они који тог дана славе имендан, купају на чесми. „Чак и на силу, ухвате те и гурну ти главу под чесму“, присећа се Георги. Не памти никакве фолклорне обичаје везане за Ђурђевдан, нити има неких конкретних успомена везаних за музику која се изводила на овај празник. „Када сам био мали, код нас у кући најчешће се слушала бугарска народна музика, па из детињства највише памтим песме моје баке, које је непрестано певала. Певала је дан и ноћ – и са поводом и без повода, шта год би радила, увек је певала“.

Идеја да се фолклорни солисти и инструменти споје са симфонијским оркестром у потпуности је његова: први покушај у том правцу остварен је још 1994. године. Фолклорни и класични инструменти – ову симбиозу и експеримент везан за њихово спајање, како сам истиче, почео је да реализује још као студент. Категорички тврдим да је најуспешнији бугарски музичар у овој области, на шта он скромно додаје: „Па, практично сам ја први и ја сам тај који се усудио да направи такав спој.“

Ансамбл ради и на бројним другим пројектима: „Извори“, „Фолклорни класици“ … Потпуно нов наслов за сада није у припреми, јер свака нова продукција захтева дугу и темељну припрему. Георги Андреев тренутно је ангажован у толикој мери да једва и сам може да наброји све обавезе које га чекају у наредним месецима – на распореду је велики број концерата с најразличитијим ансамблима. Подсећам га на интервју из 2013. године, када је на питање да ли ће своје две ћерке усмерити ка иностранству одговорио: „Сигурно хоћу!“ и објаснио да културни амбијент у Бугарској све више личи на долазак „леденог доба“. Шта би данас рекао? Обе његове ћерке су ту!

Фотографије: Facebook/ Георги Андреев