Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Диригент и композитор Георги Андреев – о Ђурђевдану, традицији, музици и змајевима

Георги Андреев
Фотографија: Facebook/ Георги Андреев

Један од најистакнутијих, најдаровитијих и најактивнијих бугарских уметника који носи име Георги свакако је Георги Андреев – диригент, композитор и виртуоз на гaдулки.

На место главног диригента оркестра при Националном фолклорном ансамблу „Филип Кутев“ ступио је 2000. године, а већ годину дана касније именован је за директора ансамбла. Његов таленат и визија нису прошли незапажено ни у светским продукцијама – радио је као аутор и оркестратор за неке од најпознатијих компјутерских игара у сарадњи са холивудским композитором Хансом Цимером. Стваралаштво Георгија Андреева обухвата симфонијска дела, кантате, ораторијуме, камерну инструменталну и вокалну музику, композиције за плесне спектакле, као и дела за народни хор и оркестар. Потписује и стотине аранжмана у различитим жанровима.

Концерт-перформанс НФА „Филип Кутев“ са Георгијем Андреевим

Његово стваралаштво на изузетан начин обједињује класичну музику са традиционалним ритмовима и фолклорним стиловима. Као композитор и инструменталиста наступао је са светским звездама попут Најџела Кенедија, Жан-Лука Понтија и Роберта Планта. Његова музика извођена је у престижним дворанама као што су Royal Albert Hall у Лондону и Avery Fisher Hall у Њујорку.

Са Георгијем Андреевим срели смо се уочи великог хришћанског празника – Ђурђевдана, дана Светог Георгија Победоносца. На наше прво питање, зашто носи баш име Георги, уследио је очекиван одговор, ако се у обзир узме обичај, дубоко укорењен у породичној традицији Бугара: „Па, крштен сам по деди, нека му је вечна слава – деди Георгију, по оцу.“ Говорећи о свом пореклу, Андреев с поносом истиче дубоку везу своје породице с музиком и коренима који сежу у срце тракијске земље:

„Почећу од тога да су сви у мојој породици, откад знам за себе, били више или мање музички надарени. Бавили су се музиком, додуше, не професионално. Ја сам једини који је музику изабрао као животни позив. Очева породица потиче из тракијског села Буково које се налази у подножју источних Родопа.


Били су познати по томе што у себи носе хајдучку црту. С друге стране, мајчини корени везани су за села између Димитровграда и Симеоновграда – Тројан, Свирков. Тако да, када све сагледам, моји корени су тракијски“, каже Андреев.

Прве сећања на Ђурђевдан Георги везује за лепо време – када је био дете, на Ђурђевдан је увек било сунчано. Кроз шалу признаје да није велики љубитељ јагњетине и да не осећа посебну потребу да празник мора обележити печеним јагњетом, како то традиција налаже. А Ђурђевдан га такође подсећа и на школске дане, када је постојала традиција да се сви они који тог дана славе имендан, купају на чесми. „Чак и на силу, ухвате те и гурну ти главу под чесму“, присећа се Георги. Не памти никакве фолклорне обичаје везане за Ђурђевдан, нити има неких конкретних успомена везаних за музику која се изводила на овај празник. „Када сам био мали, код нас у кући најчешће се слушала бугарска народна музика, па из детињства највише памтим песме моје баке, које је непрестано певала. Певала је дан и ноћ – и са поводом и без повода, шта год би радила, увек је певала“.

Идеја да се фолклорни солисти и инструменти споје са симфонијским оркестром у потпуности је његова: први покушај у том правцу остварен је још 1994. године. Фолклорни и класични инструменти – ову симбиозу и експеримент везан за њихово спајање, како сам истиче, почео је да реализује још као студент. Категорички тврдим да је најуспешнији бугарски музичар у овој области, на шта он скромно додаје: „Па, практично сам ја први и ја сам тај који се усудио да направи такав спој.“

Не можемо, а да не споменемо неке од звезданих вечери које су обележиле почетак године у Софији и Варни: Георги Андреев, Најџел Кенеди и Врачанска филхармонија. „Са Најџелом се познајем још од 2016. године. Занимљиво ми је да радим с њим, веома је пријатно“, додаје он.

Најџел Кенеди и Георги Андреев

Поред сарадње са Најџелом Кенедијем, Георги већ деценијама обилази свет представљајући различите креативне пројекте. Пре месец дана, НФА „Филип Кутев“ представио је у сали 1 НДК чувени спектакл „Дивље јагоде“. Упитао сам га како је настала идеја за пројекат који укључује не само бугарску, већ и музику етничких заједница које живе на нашој територији – мухамеданаца, Каракачана, Влаха, Гагауза, Јевреја, Јермена.


„Ова идеја је настала 2003. године у сарадњи са мојим пријатељем и колегом, кореографом Ивајлом Ивановим. Одлучили смо да направимо спектакл који ће се фокусирати на онај фолклор који је до тада био занемарен, запостављен, а готово и сматран „табу“ темом, али који је дубоко укорењен на овим просторима. Реч је о изузетно интересантном, самобитном и оригиналном фолклору који свакако заслужује да изађе на светлост дана. А то, пре свега, треба да учине ансамбли. Смисао ове идеје био је да Национални фолклорни ансамбл „Филип Кутев“, као први, највећи и водећи ансамбл у земљи, предузме овај ризичан корак. Јер, као што знамо, овај жанр је изузетно конзервативан и нису баш сви су били 'очарани'… Међутим, већи део стручне јавности ову је иницијативу прихватио с ентузијазмом и веома позитивно, нарочито они који разматрају напредније приступе у овом пољу. Наравно, ми и даље изводимо овај спектакл с великим успехом, а ова година је у потпуности посвећена концерту-спектаклу „Дивље јагоде“, са којим имамо националну турнеју.“


Ансамбл ради и на бројним другим пројектима: „Извори“, „Фолклорни класици“  Потпуно нов наслов за сада није у припреми, јер свака нова продукција захтева дугу и темељну припрему. Георги Андреев тренутно је ангажован у толикој мери да једва и сам може да наброји све обавезе које га чекају у наредним месецима – на распореду је велики број концерата с најразличитијим ансамблима. Подсећам га на интервју из 2013. године, када је на питање да ли ће своје две ћерке усмерити ка иностранству одговорио: „Сигурно хоћу!“ и објаснио да културни амбијент у Бугарској све више личи на долазак „леденог доба“. Шта би данас рекао? Обе његове ћерке су ту!

Георги Андреев са кћерком Калином

„Тада сам тако размишљао. Данас ствари стоје знатно другачије, много тога се променило. Моја деца су овде, у Бугарској. Не могу да их отерам… Нема ништа лепше од тога него видети да су оне срећне и да су свој професионални пут пронашле управо овде. А што се тиче културне климе у Бугарској – она је одувек била на ивици опстанка. Али оно што бих данас заиста пожелео јесте здрава доза националног поноса, који би повукао за собом и културни препород. Да кажем још директније – време је да мало смањимо то слепо клањање туђем, најблаже речено.“


Са дозом носталгије сећамо се величанственог сценског остварења „Два света“, које је Георги Андреев пре четврт века поставио заједно са чувеном Нешком Робевом. У центру приче били су Змај и Јана – две снажне симболичке фигуре. Змај, необично симпатичан и духовно узвишен, оставио је дубок утисак. Али, из једне друге перспективе, можда и личније – свако ко носи име Георги, има и свог Змаја. Оног унутрашњег, са којим води битке, понекад жестоке, и кога мора да победи. А ко је Змај Георгија Андреева? Како се бори с њим и да ли из тих битака излази као победник?


„Сваког дана водим битку са својим Змајем, који се јавља у различитим облицима, јер он је у мени. Сваки човек има свог змаја – своју аждају – са којом се свакодневно хвата укоштац. Некад из те борбе изађеш као победник, некад не… Али надам се – чешће као победник.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Facebook/ Георги Андреев



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Извршна агенција за Бугаре у иностранству - Ива Крумова и Анабел Касабов

Анабел Касабов – балерина из Буенос Ајреса заљубљена у бугарске народне игре

Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..

објављено 9.10.24. 11.25

Кад се пушка претвори у фрулу – Константин Златев и његова уметност с поруком мира

Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..

објављено 4.10.24. 12.35

Виолончелиста Николај Коларов и његов пут ка академској каријери у САД

Николај Коларов је бугарски виолончелиста који већ скоро 30 година своју академску каријеру, као и концертну делатност гради у Минесоти, САД. Његов дуг пут преко океана повезан је са жељом да магистарске студије у области гудачких инструмената упише у..

објављено 23.9.24. 11.15