Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Трновска зграфито керамика: Царски симболи оживљени рукама саврмених мајстора

Фотографија: Гергана Манчева

У срцу некадашње бугарске престонице, Великог Трнова, на самом улазу у чувену Самоводску чаршију, налази се јединствена занатска радионица у којој настају керамичке посуде какве су у време Другог бугарског царства (XII – XIV век) красиле трпезе бољарских породица. Ово мало уметничко уточиште представља живу ризницу традиције, где се техником зграфито – урезивањем украсних цртежа на керамици – стварају дела која оживљавају царски сјај средњовековне Бугарске.


Зграфито керамика, у Бугарској позната и каотрновска керамика“, свој назив дугује чињеници да су остаци таквих посуда у највећем броју пронађени током археолошких ископавања на локалитету Царевец некадашњем средишту царске моћи. Ова керамика није била доступна обичном народу: користила се искључиво на двору и у домовима бољарских породица. Управо због тога, била је веома ретка па са падом Бугарске под Османско царство крајем XIV века – овај занат потпуно нестаје.

Посуде се израђују од црвене глине, која се након обликовања оставља да одстоји све док не добије потребну чврстину. Потом се накратко потапају у разређену белу глину и поново се остављају да се стврдну. И управо ту лежи права вештина израде зграфито керамике – у осећају за време. Мајстор мора тачно да процени тај кратки прозор од око петнаест минута, током којег је површина спремна за гравирање, како би се добио жељени украс.


Од првог додира са глином, па до финалног производа, украшеног руком мајстора, прође најмање месец дана. Сваки корак у овом древном занату захтева стрпљење, прецизност и бескомпромисну посвећеност. Можда управо зато данас тек неколико истинских мајстора, који се могу набројати на прсте једне руке, још увек негује ову традицију. Један од њих је Димитар Нешев, занатлија младог нараштаја, који ствара у једној од најстаријих радионица у Самоводској чаршији. Како нам открива, технологија израде ових уметнина оживљена је захваљујући археолошким налазима бољарских посуда, откопаних пре више година. „У граду више нема ниједне друге радионице која се бави зграфито керамиком. Остали смо само ми“, каже Нешев и наставља:

Нина Нешева

„Технологија је кључна. Ако прескочите само један корак, цео суд може бити оштећен и завршиће као отпад“, објашњава Нешев. „Све што користимо је природног порекла – нема олова, нема штетних материја. Управо зато ови судови нису само украс, већ и потпуно безбедни за употребу у свакодневној исхрани.“

Симболи и сликовити мотиви на трновској керамици предмет су бројних научних истраживања, али упркос томе, ова јединствена уметничка традиција и даље остаје недовољно позната широј јавности. За разлику од чувене тројанске керамике, која је постала препознатљив бренд. Трновска керамика се издваја од осталих згафито школа у Европи својим богатим геометријским орнаментима, флоралним мотивима и представама животиња – најчешће орлова, лавова и риба као и финим ажурима и апликацијама са животињама, уз карактеристичну жутио-зелену колоритну гаму. На посудама из XII–XIV века најчешће су приказиване птице, а нарочито орао, који се у доба Другог бугарског царства сматрао симболом царске моћи. Ова традиција и данас се негује у атељеу породице Нешев у Трнову. „Зато наша керамика допуњује и неке музејске поставке, кроз које се приказује свакодневни живот и култура из периода Другог бугарског царства“, каже Димитар Нешев и додаје:


„Данас нико више не ради згафито техником – поступак је дуг, захтева огромно стрпљење и труд. Пећи су електричне, што драстично повећава цену производње, а уз све скупље сировине, завршни производ је често недоступан просечном купцу. Али, моја жеља је да млади, макар на трен, кад уђу у нашу радионицу, осете шта значи прави занат – како су живели наши преци и како су свој живот претакали у уметност. Волео бих да се ова керамика очува и да се нађе неко ко би наставио занат, јер ову лепоту не може заменити ниједна савремена технологија.“


Прочитајте још:


Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Гергана Манчева, Здравка Масљанкова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Арехеолози против забране нестинарства: Упутили петицију патријарху

Бугарско археолошко друштво „Иван Венедиков“ упутило је званичну петицију патријарху Даниилу, оштро реагујући на његов недавни јавни позив за укидање нестинарства, пренела је репортерка БНР Марија Филева.  „Господине Патријарше, не дирајте у..

објављено 1.6.25. 12.30

Враца – економски центар северозападне Бугарске слави Дан града

Враца, некада индустријска престоница северозападне Бугарске, данас с поносом носи титулу водећег економског центра тог региона. Према најновијим подацима Националног завода за статистику за 2023. годину, Врачанска област заузима треће место у држави..

објављено 1.6.25. 10.30

Софијски зоолошки врт отвара своја врата за Дан детета

На Међународни дан детета, 1. јуна 2025. године, Софијски зоолошки врт традиционално ће отворити своја врата за све посетиоце – и мале и велике – потпуно бесплатно. Ове године празник добија посебну тежину: обележава се тачно век откако је 1. јун..

објављено 1.6.25. 08.30