У 40. дан после Христовог васкрсења БПЦ слави Вазнесење Господње. Празник увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса.
Три дана након свог Распећа на Крсту и сахране у гробници, Исус Христос је васкрсао из мртвих и јавио се својим ученицима, светим апостолима, па је са њима провео 40 дана на земљи, поучавајући их како да шире Његову веру и хришћанско учење. Када је прошло тих 40 дана, он их је повео са собом на Маслинску Гору и рекао им је: "Тако је писано и тако је требало, да Христос пострада и трећи дан да устане из мртвих. А ви идите по свему свету и проповедајте јеванђеље свакоме створењу. Ко поверује и покрсти се, биће спасен, а ко не поверује – биће осуђен. Ја ћу послати обећање Оца Својега на Вас, а Ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у Силу са висине." После ових речи он их је благословио и узнео се на небо, а своје ученике оставио је да сачекају силазак Духа Светога. Апостоли су стајали и немо гледали за Њим, док није сасвим ишчезао. Тада су им се обратила два Анђела: "Што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што сте га видели да одлази на небо, да суди живима и мртвима и онда царству Његовом неће бити краја".
Ове године Вазнесење Господње славимо 29. маја. У свим црквама и манастирима у земљи на празнични дан служи се Свечана Света литургија.
У бугарском народном календару дан Вазнесења Христовог познат је као Спасовдан, јер се Вазнесењем Господа Исуса Христа остварио чин Спасења. Према народном веровању, на дан Вазнесења Господњег душе покојника, који славе Светло Васкрсење Христово, враћају се у царство мртвих.
Сматрало се, да уколико на Спасовдан пада киша – она је Богом дарована. Тада се девојке у свадбеним хаљинама хватају у коло јер се веровало да ће им то обезбедити удадбу до идућег Спасовдана. А најкарактеристичнији је обичај звани „ходање по јасенку“. Веровало се да у ноћи на Спасовдан ова биљка има исцелитељску моћ, те да ходање по њој лечи све болести.
За Спасовдан везани су бројни ритуали за кишу, плодност, избављење од неизлечивих болести…
Прочитајте још:
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..