Поводом 1.170 година од настанка глагољице, прве словенске азбуке, која је претходила ћирилици, Национална библиотека „Свети Ћирило и Методије“ покренула је серију креативних радионица под називом „Ја пишем глагољицом“, намењених деци од првог до четвртог разреда основне школе. Уз подршку стручњака и уметника, деца на интерактиван начин упознају чудесне графеме старословенског писма. „Према преовлађујућем мишљењу научника, година 6363. од Стварања света, коју помиње средњовековни духовник Черноризец Храбар, одговара 855. години по хришћанском календару – дакле, пре тачно 1.170 година“, објаснила је за за Радио Бугарску др Ивета Рашева, главна уредница часописа „Библиотека“ који издаје Национална библиотека, додајући:
До краја ове године, Национална библиотека ће организовати четири радионице под називом „Ја пишем глагољицом“. Реч је о културно-образовној иницијативи која на јединствен начин повезује игру, историју и уметност, водећи децу у свет најстаријег словенског писма – глагољице. На овим радионицама малишани не само да ће упознати древна слова, већ ће и сами покушати да их испишу у калиграфском стилу. Истовремено, кроз игру и креативан рад, уче важне историјске чињенице о настанку словенске писмености. „Глагољица је настала по наруџбини кнеза Растислава за потребе Велике Моравске. Циљ је био да се хришћанство – као једна посебна, монотеистичка религија – приближи паганским народима и да им се реч Божја пренесе на разумљивом језику“, објашњава др Ивета Рашева и објашњава:
„У IX веку важила је тзв. тријезична догма – по којој су само три језика сматрана светим — латински, старогрчки и старохебрејски, назван иврит. Управо због тога, каже Рашева, Ћирило и Методије у стварању глагољице користе три симбола с дубоком духовном симболиком: крст, троугао и круг. Крст је симбол хришћанства, троугао представља Свето Тројство – Оца, Сина и Светог Духа – док круг симболише васељену, целину стварања. Када су слова састављена од таквих светих знакова, много је теже ту азбуку одбацити. Напротив, она може конкурирати онима на којима је дозвољено славити Бога. И управо то се и догодило“, истиче Рашева.
Др Ивета Рашева подсећа да су ученици Ћирила и Методија, после прогона у Великој Моравској, уточиште нашли управо у Бугарској – где је глагољица добила своју, како она каже, „другу отаџбину“. Овде су почели преводи богослужбених књига и преписи древних текстова. „Али, глагољицом се пише веома тешко“, истиче Рашева. „Сваки знак захтева прецизно исписивање симбола у комбинацији круга, троугла и крста, у оквиру квадрата. То је калиграфија.“ Управо због те сложености, један од најистакнутијих ученика Свете браће, Климент Охридски, вероватно је усавршио знакове и поставио темеље савремене ћирилице.
Фотографије: Венета Николова
Одлуком Владе Бугарске је рок извођења Националног програма за научна истраживања „Од пола до пола 2022-2025“ продужен до краја 2027. г, јавља БТА. Како истиче владина прес-служба, један од главних праваца програма је финансирање савремених научних..
Штампарска преса из 19. века из штампарије Христа Г. Данова, утемељивача бугарског издаваштва је, након реконструкције, поново представљена јавности. У музеј кући Данова у Старом делу Пловдива посетиоци већ могу да виде како су се штампале књиге у..
Више од четири милиона грађана Бугарске ускоро ће имати прилику да се бесплатно тестирају на два облика рака – рак дебелог црева и рак грлића материце – и то у сопственом дому. Како јавља репортерка БНР-а Елена Бејкова, Министарство здравља припрема..
Већ пуних двадесет година, бугарски медији из дијаспоре окупљају се сваке године на иницијативу Бугарске телеграфске агенције (БТА), која је организатор..
На аудијенцији у Апостолској палати у Ватикану, премијер Росен Жељасков је папи Лаву XIV поклонио специјално израђену архијерејску одежду – омофор, симбол..
Низом пригодних манифестација широм Бугарске обележава се 24. мај – Дан свете браће Ћирила и Методија, бугарске азбуке, просвете и културе и словенске..