Он је први почео да обрађује изворне бугарске народне песме, чувајући изворну мелодију. Створио је десетине ремек-дела која су постала музички амблем Бугарске широм света – „Легла је Тодора“, „Да л` си лала, или зумбул“, „Пролетела птичица“, „Кажи, Ангјо“... Прва турнеја ансамбла – у Белгији, је одушевљеним одјеком код публике и у штампи буквално поцепала „гвоздену завесу“.

Једну од најпознатијих рецензија наступа Државног ансамбла народних песама и игара објавио је 7. октобра 1963. године лист The New York Times. И данас цитирају речи америчког критичара који је написао: „Постоји мит да је Орфеј рођен тамо где је сада Бугарска. Изгледа да је то чињеница, а не мит чим његове ћерке и данас тамо певају!“ .

Међу познатим обрадама Филипа Кутева је песма из околине града Елин Пелин „Драгана и славуј“. Рађена је 1959. године за Државни ансамбл народних песама и игара. Прва певачица која ју је представила на професионалној сцени била је Димитрина Делчева из села Огњаново, у близини града Елин Пелин, али манир певања носи обележја музичких традиција западног дела Средногорја (јужно од Старе планине).

Поред акапела извођења величанствених певачица Националног фолклорног  ансамбла „Филип Кутев“, под диригентском палицом Георгија Генова, вреди чути још једно непревазиђено извођење песме „Драгана и славуј“ – оно Софијског камерног хора „Љубомир Пипков“, чији је дугогодишњи руководилац био наш познати хорски диригент и музички педагог Васил Арнаудов. Снимак је из 1977. године.