Село Љутиброд, на позадини стрмих литица Искарске клисуре, постало је симбол винског туризма у Бугарској. Познат пре свега по природном феномену Ритлите, који маркира почетак северозапада, овај живописни кутак је дом винске традиције и културне баштине још из доба Трачана. Овде, међу остацима средњовековних цркава, римским артефактима и легендама о Ботевљевој чети, брачни пар Димитар Димитров и Ивана Цакова својим радом свакодневно ствара непоновљив доживљај – вински туризам. Гости очарани јединственим призорима и прелепим мирисним вином често пропуштају воз, а други пак једноставно одбијају да напусте овај рај. У интервјуу Радио Бугарској, Димитар открива како се родила идеја о винским пикницима на обали реке Искар и месту Ритлите, које организују већ три године:

„Када смо почели да се бавимо винским туризмом, хтели смо да то буде нешто неконвенционално – нешто што остали не нуде. Пошто немамо подрум, гостима нудимо вина наших колега из овог краја. Назвали смо нашу услугу „Портал ка Северозападу“ – јер су Ритлите капија од које почиње Северозапад са својом богатом кулинарском и винском традицијом. Само у околини оближње Враце, у радијусу од 30-40 км, постоји пет винарија. Овде се бранша доста брзо развила последњих десетак година – узгагају се сорте Врачански мискет, Врачанска теменуга, Кадарка, Рубин и друге.“

Винско путовање у Искарску клисуру очарава не само домаће, већ и стране госте. Шпанци, Немци, Швајцарци, Аустријанци, па чак и Индијци су међу туристима који уживају у вину у Љутиброду.

„Веома је важно повезати вино с неким доживљајем или нечим другим што ће му дати емотивну вредност. Када људи дођу код нас, где могу окружени прелепом природом уживати у винима Северозапада, они, у ствари, стварају снажну везу с вином, људима који су га произвели, са самим местом. Наша вина по свом квалитету не заостају ни по чему за најбољим светским винима,“ каже Димитар.

Дегустације се комбинују с шетњама по Врачанском Балкану (Врачанском делу Старе планине), до Черепишког манастира, средњовековних тврђава или рушевина древних светилишта.

„Благословени смо што до нашег места иде воз, који можете ухватити из Софије. То је, свакако, велика предност јер се сви који долазе на вински пикник могу опустити и уживати у вину, а не неки да не пију јер треба да возе,“ каже Димитар и наставља: "Вожња од Софије траје око два сата. По њиховом доласку, дочекујемо их на станици у Љутиброду. Прво прошетамо сат,два по селу, након чега се враћамо назад, на обалу реке Искар, где смо већ припремили сто пун вина и традиционалних јела. Служимо само храну припремљену од локалних намирница – кобасице, млечне производе и друга изненађења. Представљамо свако вино, а кроз вина представљамо и себе, причамо о вину.“

Бугари и странци остају одушевљени природним лепотама Искарске клисуре у комбинацији с јединственим вином Северозапада. А Димитар се присећа једног од најупечатљивијих тренутака, када је група страних трговаца и новинара који се баве винском и гастрономском културом, с чашама у рукама, загледани у величанствене литице ускликнули: „Ово је најлепше место за пијење вина на свету!“

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Весели винари

Прочитајте још:

• Мале групе, високе цене и луксузни доживљај – како се развија вински туризам у Бугарској

• Од винограда до флаше – легендарни мавруд као део визит карте Бугарске

• Вински путеви Бугарске