Фармер из ината: Како Димитар из села Турија успева да гаји 120 коза упркос бирократским препрекама

објављено 14.8.25. 12.45

Димитар Тотев

Фотографија: Венета Николова

У последњих десет година број коза у Бугарској опао је за око 30%, показују званични подаци, а неке аутохтоне расе биле су на ивици изумирања. Ипак, упркос том алармантном тренду, Димитар Тотев из подбалканског села Турија одлучио је да у свом крају поново покрене узгој скоро заборављене расе – бугарске беле млечне козе.

Ова раса је релативно отпорна на неповољне климатске услове и добро се прилагођава, што омогућава њено распрострањивање.

„Првих неколико година узгајао сам обичне домаће козе. Мој избор није случајан – провео сам доста времена у Грчкој, где сам радио код човека који је имао чак 700 коза. Тада сам видео колико су ове животиње једноставне за узгој. Ако им пружиш пажњу и не узнемираваш их, узвратиће ти млеком“, прича Димитар.

Почео је са само пет коза из Русеа, а за нешто више од једне деценије успео је да обнови и прошири стадо. Све козе су сада беле јер задржавамо само оне које носе гене оца. Ова раса је типично бугарска – настала је овде, за наш регион“, објашњава Димитар.

Селекција квалитетног стада захтева године стрпљења. Данас, на својој фарми, Димитар у јеку сезоне успева да произведе и до 300 литара млека дневно. Али његове козе млеко дају само четири месеца у току године. У преосталих осам месеци — или су бремените, или јарићи сисају. „Ако не успемо да продамо јариће за даљи узгој, они настављају да сисају, а ми млека немамо“, објашњава Димитар и додаје да му је највећи проблем – бирократија.

Димитар прави и мање количине козјег киселог млека.

„Овде има превише препрека, превише институција. Ако ти једна дозволи нешто, друге две ће ти то забранити“, каже он. „Нисмо ни покушавали да правимо финални производ, јер има превише компликација. На пример, ако желиш да продајеш сир у продавници, потребни су документи за сваки корак – етикете, анализе, сертификати... То постаје прескупо.“ Упоређује ситуацију са Француском, где, како каже, „фармер изнесе свој производ на тезгу и продаје га као занатски. Код нас је то немогуће.“

Док велике фарме раде уз државне субвенције и лакше налазе пут до трговинских ланаца, мали произвођачи попут Димитра Тотева ослањају се на локалне млекаре које откупљују сирово млеко по изузетно ниским ценама. „Оно што преостане после плаћања рачуна за струју и воду, то је за нас“, каже Димитар, који током зиме мора да обезбеди преко 2.000 бала сена како би прехранио својих 120 коза. Зарада, каже, често једва покрије основне трошкове. Улазак у велике трговинске ланце за мале произвођаче је немогућа мисија: „Услови уговора су неповољни, а држава стално поставља нове административне препреке. “На папиру, отварање сопствене млекаре делује као логичан корак. У пракси је то много теже. А шта се дешава када коначно почнете да производите крајњи производ?

Одрасли примерци бугарске беле млечне козе у просеку теже од 55 до 65 кг, док јарчеви достижу тежину од 75 до 80 кг.

„Тада почињу муке. Тешко је продати производ само на пијаци, јер и тамо постоје одређени услови које треба испунити. А у продавнице не можете ни да уђете, јер немате довољне количине. Не можете имати тону сира и мислити да ћете снабдевати трговински ланац који дневно продаје по сто килограма, док ви имате довољно сира само за десет дана.“

Бугарска бела млечна коза данас није угрожена врста, али борба за опстанак оних који је узгајају и даље траје – сада без европских субвенција које су некада подржавале традиционалне фармере, јер се ова раса коза сматра обновљеном. Иако постоје програми за очување ретких раса, строги услови и ограничена примена чине приступ тим средствима скоро немогућим за сточаре као што је Димитар.

Док је стадо на испаши, Димитр нам представља најмлађе појачање – тек четири дана стару Костадинку.

„Ово није бизнис, ово је жива мука! Ушли смо у игру и због тога не одустајемо, јер смо увек веровали да ће доћи бољи дани. Ако држава жели да помогне, нека нам бар не стоји на путу. И нека не финансира само „наше“, већ нека пусти тржиште да функционише. А ако си добар произвођач, купци ће те сами тражити“, каже Димитр Тотев за Радио Бугарску.

Прочитај још:

Превела и објавила: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Венета Николова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!