Дана 2. јуна одајемо почаст Христу Ботеву – ревносном борцу за слободу Бугарске, песнику и публицисти. Тачно у 12,00 часова оглашавање сирена на два минута широм земље подсећа на пожртвовани подвиг Ботева и свих бораца за слободу домовине.Традиција је установљена 1948. године. Један од последњих докумената које је својеручно написао Христо Ботев, а који су доспели до нас, јесте његова лична бележница. Занимљиво је сазнати под којим се околностима она појављује, које информације у њој налазимо и како је успела да се сачува за наредне генерације.
Ватрена публицистика Христа Ботева показује да бугарска емиграција у Влашкој 1875. године жури да попут Срба у Херцеговини и Босни подигне свој устанак. Да не би промашили тренутак, револуционарно расположени емигранти, познати као „млади“, су желели да се питање ослобођења Бугарске стави и на дневни ред европске дипломатије. То се могло постићи само смелом оружаном акцијом. Свим далековидим људима је било јасно да је на помолу ново у низу заоштравање источног питања и да предстоје промене у европским поседима Османског царства.
Дана 12. августа 1875. године у Букурешту је одржана Генарална скупштина Бугарског револуционарног централног комитета. Усвојен је план за свенародни устанак. Време за припрему на бугарском тлу је било веома кратко, те је због тога предвиђен улазак великих емигрантских чета из Србије, Румуније и Јужне Русије. Христо Ботев је, као изасланик Бугарског револуционарног централног комитета, отишао у Одесу да међу Бугарима у Руском царству и тамошњим Словенским комитетима регрутује људе за чете, прикупља новац и оружје.
У то време је песник-револуционар купио бележницу у коју је почео да записује своје трошкове и имена преко 200 добровољаца са којима се сретао.
„Поуздано знамо да је у име Бугарског револуционарног централног комитета Христо Ботев путовао у Одесу, пролазећи кроз разна насеља у којима је било компактних бугарских емигрантских група. Прва имена поменута у бележници Ботева су управо имена активиста који су у то време били активни на територији тадашње Русије и који су нешто касније учествовали у припреми пропалог устанка из септембра 1875. године, или су били међу апостолима у Ђурђу*, или су се придружили Ботевљевој чети. Када је у априлу и мају дошло до превременог објављивања устанка у Бугарској и када је већ требало започети са остваривањем идеје о великој емигрантској чети, у пракси, прелиминарна припрема која је започета у марту и априлу, се финализује у Ботевљевом плану да створи чету од преко 200 људи, који 17. маја стижу у околину Козлодуја, како би се укључили у бугарски устанак“, каже историчар са Софијског универзитета, проф. Пламен Митев.
Није изненађујуће што на већини страница бележнице Христа Ботева налазимо имена десетина активиста који су присутни у разним плановима од лета 1875. до пролећа 1876. године за формирање таквих емигрантских чета. „Али чињеница је да су већина њих активисти, који директно учествују у Ботевљеву чету“, додаје историчар.
У бележници Христа Ботева сачуван је и нацрт стихова из песме „Вешање Васила Левског“. Читко написани текст је прецртан, што говори о стваралачкој лабораторији Ботева. Риме нису спонтане, песник добро промишља сваку реч.
На последњој станици пароброда „Радецки“, пре него што се чета искрцала на бугарску обалу код Козлодуја, Христо Ботев је своју бележницу предао трговцу Димитру Горову, који је такође био укључен у револуционарни рад. Идеја је била да она буде сачувана. Пошто садржи велики број имена и адреса, није смела да доспе у руке турске полиције, јер би то нанело велику штету мрежи комитета. Искуство, које су активисти стекли након погибије Васила Левског, подстакло их је на велику опрезност и конспиративност. Ботев даје лични пример за то.
„Да ово није само чин очувања својеврсног архива за будуће генерације историчара и истраживача или пак за присталице револуционарног рада Ботева, може се судити по чињеници да је он Димитру Горову дао и два писма која је написао својим истомишљеницима у Влашкој, као и последње писмо својој жени (Венети) и ћерки Иванки, која је тада била беба. …. Димитар Горов се заједно са својом супругом искрцао у луци у Бекету и захваљујући овој акцији Ботева, ми данас имамо ове последње документе написане његовом руком“, каже проф. Митев.
………
* Након неуспеха Старозагорског устанка из септембра 1875. године, који је пропао већ на самом почетку, због исхитрених акција и изузетно кратких рокова за његову припрему, у децембру су се млади револуционари окупили у Ђурђу и одлучили да започну припрему новог устанка у Бугарској. Такозвани „апостоли“ су распустили комитет и отишли у унутрашњост Бугарске како би припремили нови устанак Бугара, који је остао у историји под називом Априлски устанак. Устаничка чета, коју је организовао Христо Ботев, се придружила Априлском устанку. Преузимање команде над аустријским паробродом „Радецки“ и искрцавање на бугарску обалу Дунава допринело је популаризацији бугарске ствари у Европи.
Прочитајте још:
Фотографије: БГНЕС, nationallibrary.bg, bulgarianhistory.org, архив
Превела и објавила: Албена Џерманова
Фестивал „Свакодневица Средњовековног Трновграда“ ће десету годину заредом, између 6. и 8. јуна, окупити учеснике из различитих крајева Европе, како би реконструисао историјска дешавања и свакодневни живот у Трнову, онакав какав је био у периоду између..
Према народним веровањима, Свети Георије је млађи брат близанац Светог Димитрија. Етнографи их описују као христијанизоване ликове митских јунака. Они су снажни, спретни, брзи и храбри, прескачу планине и мора, ослобађају воду и заробљене девојке,..
У 40. дан после Христовог васкрсења БПЦ слави Вазнесење Господње. Празник увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Три дана након свог Распећа на Крсту и сахране у гробници, Исус Христос је васкрсао из мртвих и јавио се својим ученицима,..
Бугарска православна црква 29. јуна слави успомену на Свете првоврховне апостоле Петра и Павла, који су били неустрашиви проповедници Христове вере и..
Приликом ископавања на тврђави Туида, у близини Сливена, откривен је златник из доба римског цара Јустинијана I. Према речима директора Регионалног..