Односи између Бугарске и Северне Македоније поново су уздрмани – овог пута поводом предстојећег гласања Одбора Европског парламента за спољне послове, заказаног за 4. јун, о извештају који се односи на напредак Републике Северне Македоније у процесу евроинтеграција. Нацрт извештаја изазвао је негодовање у Софији, будући да садржи формулације које директно противрече званичној бугарској позицији – попут помињања „вековног македонског идентитета, културе и језика“.

Иако се извештај припрема месецима, тема је поново актуелизована након што је премијер Северне Македоније Христијан Мицкоски изјавио да неће подржати уставне промене које би укључиле Бугаре као конститутиван народ, све док Бугарска не испуни своје обавезе према македонској мањини.

Таква реторика изазвала је оштру реакцију у Бугарској. Сви парламентарни политички субјекти једнодушно су 30. маја усвојили декларацију 51. сазива Народног собрања којом се наглашава да Бугарска неће одступити ни корак од услова утврђених током француског председавања Саветом ЕУ 2022. године. Кључни елемент тог европског компромиса јесте обавеза Северне Македоније да у свој устав унесе Бугаре као државотворни народ, што се сматра основом за заштиту њихових људских и мањинских права.

Покушаји власти у Северној Македонији да у извештај о напретку у Европском парламенту унесу формулацију о „вековном македонском идентитету и култури“, уз снажно лобирање на високом нивоу, наишли су на одлучан отпор бугарских представника у Бриселу.

Према речима Андреја Ковачева, посланика из редова ГЕРБ-ЕНП и дугогодишњег познаваоца односа у региону, Европски парламент ће, како се очекује, остати чврсто при претходно утврђеном ставу – да је уставно признавање Бугара у Северној Македонији основни предуслов за наставак њеног европског пута.

„И бугарски посланици у ЕП, као и чланови владе, јасно су поручили да нема одступања по питању постављених услова за отпочињање преговора. Став Бугарске је недвосмислен и непромењен“, изјавио је Ковачев.

Он је уједно скренуо пажњу на важно разликовање између појмова „савремени идентитет и језик“ и њиховог историјског тумачења.

„Потребно је направити јасну разлику – савремени македонски идентитет и језик су реалност. Ако неко данас каже да се осећа етничким Македонцем, ту чињеницу морамо прихватити. Међутим, историјске интерпретације таквог идентитета – које се сада настоје институционализовати – за нас су неприхватљиве“, навео је бугарски европосланик. Ковачев је додао и да део становништва Северне Македоније и даље себе види као етничке Бугаре, али да је та заједница под константним притиском.

Спор око формулације „савремени идентитет“ поново је заоштрио реторику на релацији Скопље – Софија. Последњи у низу коментара стигао је од премијера Северне Македоније Христијана Мицкоског, који је у недељу оштро критиковао покушаје бугарске стране да, како је навео, наметне ревизију националног идентитета македонског народа.

„Забрињава ме покушај једног европосланика из владајуће партије ГЕРБ да у извештај Европског парламента унесе амандман којим се македонски идентитет дефинише као 'садашњи'. Та формулација недвосмислено открива наставак политике живковизма, која је, нажалост, и даље жива код појединих политичара у Софији“, изјавио је Мицкоски 1. јуна током посете Институту за јавно здравље у Скопљу, према наводима агенције БГНЕС.

Ипак, остаје нејасно како је премијер Северне Македоније уопште дошао до сазнања о предложеним амандманима, с обзиром на то да су ти предлози доступни искључиво седморици тзв. „известилаца из сенке“.

На овај проблем први је указао европосланик Ивајло Влчев из бугарске странке „Постоји такав народ“ и групације Европских конзервативаца и реформиста, који је и сам један од известилаца из сенке. Он је у званичном писму упућеном председници Европског парламента Роберти Мецоли изразио дубоку забринутост због формулација које, по његовим речима, релативизују историјске чињенице.

„Поставља се и веома важно питање – колико пута је извештач по овом извештају, господин Томас Вајц из Европске зелене партије, затражио мишљење званичне Бугарске? Рећи ћу вам – ниједном. Имао је само један састанак са бугарским представницима, и то на иницијативу Бугарске. Са друге стране, остварио је скоро 40 састанака са представницима Северне Македоније“, изјавио је Влчев за Радио Бугарску.

Како је додао, његов циљ као члана Европског парламента и представника бугарског народа јесте да се формулације у извештају заснивају на историјској истини и актуелној политичкој реалности.

С друге стране, бивши европосланик из партије ВМРО Ангел Џамбаски оптужио је институције у Софији за пасивност, док је лобирање из Скопља оценио као „изузетно ефикасно“.

„Ово је резултат добро организованог политичког лобирања македонске стране у Бриселу и срамне неактивности бугарских институција – од парламента и Министарства спољних послова, до већине бугарских европосланика. Част изузецима, попут господина Влчева“, поручио је Џамбаски.

Он је упозорио да би евентуално прихватање термина „вековни македонски идентитет“ у документу Европског парламента представљало не само историјску неистину, већ и политички пораз за Бугарску.

„Уношење такве лажне македонске идентификације у званични акт Европског парламента био би велики ударац бугарском историјском наслеђу и националним интересима“, оценио је Џамбаски.

Бугарска не може никоме да забрани да гради сопствене митове и легенде, али је њена дужност да истрајно брани историјску истину – поручио је за Радио Бугарску проф. Иван Илчев, некадашњи ректор Софијског универзитета који је и члан мешовите бугарско-македонске комисије за историјска питања од самог њеног оснивања.

Према његовим речима, политички ћорсокак у односима између Бугарске и Северне Македоније огледа се и у раду стручне комисије. Иако овај мултидисциплинарни тим, задужен за историјска и образовна питања, de jure наставља са радом, у пракси не постиже никакве резултате.

Питање које остаје отворено јесте: да ли ће Бугарска успети да заштити своје државне интересе и одговори на интензиван лобизам који долази из Скопља? Одговор би могао бити познат већ 4. јуна.

Истовремено, Радио Бугарска сазнаје из извора у Европском парламенту да бугарски европосланици припремају додатне кораке по овом питању, који ће ускоро бити објављени.