Почетком 70-их година 20. века у Бугарској су се појавиле три песме које се и данас слушају. Године 1970. је песма „Једна бугарска ружа“ композитора Димитра Влчева, у непревазиђеној интерпретацији Паше Христове, освојила прву награду на Међународном фестивалу поп музике „Златни Орфеј“. Исте године је легенда бугарске музике Емил Димитров снимио свој ауторски хит „Моја земљо, моја Бугарска“. Нешто касније појавила се песма „Наша мила домовина“, позната свима по првим стиховима песме коју је написао Иван Генов: „Путниче драг, путниче млад.“

Последњих година је име Димитра Петкова (1919 – 1997), композитора ове песме, готово заборављено.

Димитар Петков, вероватно због завидне каријере коју је имао до почетка демократских промена у земљи - 10. новембр 1989. г, заузима важне руководеће позиције у култури социјалистичке Бугарске, одликован је највишим орденима и звањима. Он је аутор више успелих и популарних песама, музичко-сценских дела, ораторијума, кантата, свита, оркестарских и камерних дела, више од 1.000 хорских и дечјих вокалних минијатура, филмске музике.

Његове родопске песме по народним текстовима су незаобилазан део репертоара бугарских хорова. Међутим, неки ораторијуми и кантате, међу којима су „Ти си у нашим зеницама, Пионерија“, „Септембарска легенда“, Кантата о дружби“ или „Комунисти“, данас помало збуњују.

Компоновао је и дечје хорске песме и соло минијатуре, већина од којих је на стихове чувених бугарских и страних песника. Његов једини популарни хит имао је тежак и компликован пут. Оригинал песме написан је за дечји хор према тексту, који је свакако био у складу с идеолошким захтевима тадашњег режима. Млади људи данас тешко би разумели лицемерје у поруци „младом путнику који је пошао у бели свет.“ Јер у периоду од 1944. до 1989. г, већина Бугара није могла да путује у иностранство. Само „изабрани“ су могли да изађу ван земље.

Верзија за дечји хор допала се публици и Димитар Петков је одлучио да од ове песме направи хит на популарној сцени, а у томе му је помогла Леа Иванова. Према речима композитора, управо њен глас ће учинити да песма не звучи плакатски. Његов избор је био израз префињеног укуса и завидног професионализма, али Леа – невероватна „дива свинга“, према мишљењу власти, није била погодна за то.

Леа Иванова је 1972. г. снимила песму Димитра Петкова на плочи. Нумера у њеном извођењу укључена је у документарни филм „Леа пева и се смеје“ редитеља Грише Островског. Власт је, међутим, „ухапсила“ филм, који је БНТ премијерно емитовала 2000. г.

У биографској књизи Лее Иванове „Требало би да имам два живота“ објављен је нотни текст песме „Наша мила домовина“ уз личну посвету композитора Димитра Петкова. Након што је њено извођење забрањено, Петков није одустао и одлучио је да песму повери младој певачици Ани Павловој, у новом аранжману који је потписао Најден Андреев. Почетком 1977. г, БНТ је „Нашу милу домовину“ прогласила мелодијом године – ово је један од ретких случајева када се мишљење стручног жирија у потпуности поклапа с мишљењем гледалаца. Ова песма не само што је прославила до тада непознату Ани Павлову, него јој је донела и звање „заслужни уметник.“ Захваљујући лепом и нежном гласу Ани Павлове, песма „Наша мила домовина“ је постала незванична национална химна Бугарске.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА - архива, pixabay