У бугарском православном календару 27. јула одаје се пошта Светим Седмочисленицима, творцима словенске писмености Ћирилу и Методију и њиховим ученицима – Клименту, Науму‚ Сави‚ Горазду и Ангеларију. Тога дана Бугарска православна црква обележава и Успеније најдоследнијег међу ученицима – Светог Климента Охридског Чудотворца.

После смрти браће Ћирила и Методија који су 885. године створили словенску азбуку‚ њихови ученици су дошли у Бугарску и наставили њихово дело. Они су у богослужење увели старобугарски језик‚ довели до процвата писменост и књижевност у земљи. Тако су још у 9-10. веку припремили тле за дуготрајнији утицај старобугарске културе и њен допринос европској цивилизацији. Према Бугарској православној цркви, Свети Седмочисленици су наша света седморица‚ јер све што су урадили – стварање азбуке‚ превођење светих књига‚ отварање школа‚ као и ширење хришћанства међу словенским народима – сведочи о њиховој апостолској мисији.

Године и векови не могу утицати на њихово дело‚ јер је оно пре свега Божје дело у свету. Свети Седмочисленици нису били само просветитељи и књишки људи‚ већ су пре свега били духовници‚ свеци и као такве нам их приказују њихова најранија житија. Ма ког од њих узели‚ например‚ Светог Константина Ћирила Филозофа‚ или његовог брата Светог Методија са њиховом вером у Бога‚ њиховом ученошћу и ревношћу према словенској браћи – све то говори да су ти људи дали све од себе у служењу Богу и ближњем своме. Захваљујући азбуци коју су створили и књигама које су превели‚ они су сачували многе ствари из словенског духа и демократичности‚ обогатили су општељудску ризницу мноштвом врлина.

У центру Софије подигнут је и величанствени храм‚ посвећен Светим Седмочисленицима Бугарским. Највредније ствари у богато живописаној фрескама и иконама цркви су два мала делића моштију Светог Климента Охридског и Светог Горазда – двојице ученика Свете браће Ћирила и Методија.

Према најранијем очуваном житију Светог Климента Охридског из 11. века‚ он је прозван "мудрим Климентом". После смрти Светог Ћирила у Риму 869. године‚ Климент је био уз његовог брата Методија у борбама са немачко-латинским духовништвом за тријумф словенске ствари. После Методијеве смрти 885. године‚ најурени од својих непријатеља Климент‚ Наум‚ Ангеларије и други ученици кренули су према Бугарској. Бугарски кнез Борис I их је дочекао са поверењем и пружио им подршку. Године 886. Климент је отишао у Охрид – главни град области под именом Кутмичевица‚ која је тада била у пределима Бугарске државе. Његов одлазак тамо није био случајан. Кутмичевица се налазила близу Византије и грчки утицај у тој области је био веома јак. Климент се латио просветитељске и књижевне делатности – преводио је црквене књиге са грчког на старобугарски језик‚ састављао проповеди‚ похвална и поучна слова и напеве. Под његовим руководством грађене су цркве и манастири‚ основана је и чувена Охридска књижевна школа‚ где је Свети Климент имао преко 3.500 ученика које је васпитао као будуће духовне пастире. Након осме године учитељевања‚ рукоположен је за првог епископа на бугарском језику и преко њега је стављен почетак нашој црквеној хијерархији. Свети Климент Охридски прозван Чудотворцем‚ преминуо је 27. јула 916. године.

На данашњи дан славимо и Светог великомученика Пантелејмона – врачара и заштитника лекара и бабица. Према предању, светитељ помаже болесницима, чува путнике, а заштитник је летњих олуја, бујица и поплава.

Фотографије: pravoslavieto.com, Борислав Тодоров, bulgarianhistory, личним архив

Саставила, уредила,превела и објавила: Албена Џерманова