Данас, 24. јуна, Бугарска православна црква слави рођење светог Јована Крститеља, празник у народу познат као Ивањдан. Често се обреди и традиције народног и црквеног празника преплићу.
Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се отвара“, звезде „силазе на земљу“ да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ, која је најснажнија при изласку сунца.
Такође, верује се да на Ивањдан сунце достиже крајњу тачку свог путовања ка лету и после кратког предаха креће назад ка зими. Накратко застајкује на небеском своду, трепће и игра. Ко га у том тренутку види биће благословљен. На Ивањдан и вода има посебну исцелитељску моћ. У народу се веровало да се тога дана сунце купа у води и она добија лековита својства као и да на тај дан вода извире чак и из пресушених извора.
Трагачи за скривеним благом, пак верују да се уочи Ивањдана небеса три пута отварају и да тада места на којима је закопано благо светле плавичастим сјајем.
На овај дан се гата за љубав и брак. У различитим деловима земље девојке изводе разне ритуале како би сазнале за кога ће се удати.
О обичају Ењова буља и гатању за љубав и брак на Ивањдан можете прочитати ОВДЕ.
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..
У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..