Верка Сидерова, златни глас Добруџе и Бугарске, завршила је свој земаљски пут у 99. години. Тужну вест је објавио сајт Про њуз Добрич, позивајући се на рођаке певачице.
Рођена 26. априла 1926. године у Добричу, Верка Сидерова је завршила основно образовање на румунском језику (у то време град је био део Румуније), а затим – класичну гимназију у Добричу, где је учила латински и старогрчки језик. Учила је још француски, енглески, италијански…
Интелигенција и природна обдареност – више пута су колеге новинари истицали ове особине Верке Сидерове, које су значајно допринеле обликовању њеног стила и репертоара.
Њено име је у уџбеницима музике, уписано је у историју Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“, Бугарског националног радија и Бугарске националне телевизије, златним словима уграђено је у историју њеног родног краја – Добруџе.
Верка Сидерова је почасни грађанин Добрича и добитница највећег одликовања у Републици Бугарској – ордена „Стара планина“ I реда. Поводом свог 85. рођендана издала је своју ауторску књигу „Да л` си лала или зумбул – моја биографија“.
Њен топао и леп глас повезујемо са дивним извођењем низа песама као што су „Да л` си лала или зумбул“, „Године, године“, „Изгрејала месечина“. Кажу да је њена интерпретација песме „Да л` си лала или зумбул“ и дан данас непревазиђена.
Верка Сидерова је била велики оптимиста. Пре неколико година је она у интервјуу Радио Бугарској изјавила: "Сваког дана се нешто мења а зна се куда то води. Али се ја трудим да очувам снагу духа и сама себи стварам расположење. Ако осетим да ме нешто тишти или да сам тужна, запевам неку шаљиву песму а понекад и неку од оних ˈпапренихˈ. Кажу да кад човек остари живот му дојади, али није тако. Мени је живот пуно тога дао, захвална сам Богу и мојим родитељима на томе. Ипак, као да дође тренутак када човек треба да врати све што је узео док од њега ништа не остане. Пуно читам. Књиге су моји пријатељи. Решавам и пуно укрштених речи - за ˈгимнастикуˈ мозга. Сама сам, али се не осећам усамљеном. Срећна сам што сам оставила нешто људима."
Вечна јој слава и хвала!
Прочитајте још:
„Као стваралац, увек ме је занимао проблем изградње бугарског музичког стила“ – написао је својевремено наш велики класик Љубомир Пипков, аутор неких од најважнијих дела у композиторском стваралаштву на нашем тлу из прошлог века. Пипков, осим што је..
Град Правец ће у наредним данима бити својеврсна позорница класичне музике под ведрим небом. Од 18. до 20. јула 2025. г, на живописној обали језера и централном градском тргу ће се одржати 20, јубиларно издање Pravets Art Nights-а – догађаја који у..
Државна опера у Старој Загори ће свој 100. рођендан прославити уз премијерно извођење опере „Цар Калојан“ Панча Владигерова на сцени Античког форума „Аугуста Трајана“ 17. и 18. јула, од 21.00 ч. Опера „Цар Калојан“ с либретом Николаја Лилијева, по..
„Као стваралац, увек ме је занимао проблем изградње бугарског музичког стила“ – написао је својевремено наш велики класик Љубомир Пипков, аутор неких од..
Променљиво облачно
Претежно облачно
Променљиво облачно, могућа киша