Иако је пре свега познат као један од најближих сабораца Васила Левског и посвећен борац за национално ослобођење, живот и дело оца Матеја Преображенског (1828 – 1875) не ограничавају се само на његову револуционарну делатност. Мало ко га зна као генијалног изумитеља и визионара, који је уз мало новца и пуно маште направио јединствене за своје време конструкције и механизме.
Моно Сеизмонов, како му е рођено име, имао је тешко детињство. Остао је сироче за време епидемије куге, а да чита и пише научио је са 18 година. Али га је радозналост увек водила у различите области науке. Као послушник у манастиру у Дрјанову, а касније и у светогорским манастирима, отац Матеј је буквално гутао енциклопедијске радове и грчке трактате о медицини. Волео је да истражује, експериментише и учи. Пламен Николов, кустос Одељења за историју бугарских територија ХV – XIX века Регионалног историјског музеја у Добричу каже:
„О његовим проналасцима знамо из посредних извора. Тако, рецимо, знамо да је за време свог боравка на Светој гори покушао да на обали Средоземног мора сагради воденицу коју би покретала снага морских таласа или плиме и осеке. Потрошио је сву своју уштеђевину на реализацију ове идеје. Градио је моделе, цртао и покушавао изнова и изнова, упркос неуспесима. Међутим, једина препрека коју није успео да прескочи, била је назадност монашког братства на Светој гори. Грчки монаси нису били одушевљени његовим идејама због чега су га пријавили игуману. Сви његови покушаји су пропали, а он је био приморан да оде.“
Након што је напустио Свету гору, отац Матеј је дуго путовао светом, а по повратку у домовину, покушао је да изгради воденицу с пешчаним мотором. Нажалост, ови цртежи су изгубљени временом, али по причама његових савременика, реч је о „браздама и базенима у мору“ који хватају кретање песка за производњу енергије.
„Отац Матеј је имао и успешне изуме. Тако, рецимо, успео је да у селу Михалци, у централној Бугарској, развије пумпу за воду, која није била на животињски погон, већ ју је покретала људска рука. Највероватније се ради о клипној пумпи, какву данас можемо видети у многим домаћинствима. Отац Матеј је, међутим, сам дошао на ту идеју захваљујући пре свега својој техничкој мисли и самоуком знању из механике. Ову пумпу су све до 1934. г. чували у селу Михалци. Такође, помоћу даски и папира, направио је модел за вечни календар, који је имао неколико покретних кругова и делова, а када би се подесили, могло се видети у које дане ће пасти велики црквени празници до 1940. г. Током свог боравка у Трнову, отац Матеј је развио и два модела пушке које су, према речима савременика, биле типа „кремењаче“, а могле су се пунити спреда, кроз уста цеви, или отпозади.“
Осим тога, отац Матеј, у народу познат и као Миткало, бавио се и исцелитељством. Прикупио је рецепте за природне лекове, неки од којих су сачувани у књизи „Народни исцелитељ“ (1925). По причама његових савременика, лековита биљка коју је отац Матеј пронашао помогла је да се рана у пределу стомака Левског смири и брже зарасте.
Можемо ли оца Матеја Преображенског назвати бугарским Леонардом да Винчијем?
„У сваком случају, али он свакако није имао његове могућности и новац којим би платио своје изуме, имао је ограниченији приступ техничкој литератури и неједнаке услове у односу на Леонарда. Он је потпуно самоук, сам и ослањајући се само на властите напоре стекао је велико знање и техничке вештине,“ закључио је Пламен Николов.
Прочитајте још:
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: museumpavlikeni.com, dnesbg.com
У цркви порушеног манастирског комплекса на острву Свети Јован у близини Созопола, данас је, после 500 година, поново служена Божанска света литургија. Повод је успомена на Усековање главе Светог Јована Крститеља, које Бугарска православна црква..
Бугарски научници су открили кости диносауруса и других кичмењака у близини града Трна, западна Бугарска. То се догодило током Осме палеонтолошке експедиције Националног природњачког музеја при Бугарској академији наука, која је недавно завршена,..
Током година је безброј књига написано о бугарској престоници – почев од оних које говоре о њеној славној историји од древних времена до наших дана, до оних које кроз приче и сећања разних путописаца покушавају да дочарају атмосферу старе Софије. Међу..