Научници са Катедре за астрономију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ су проучавали звездано јато М2, које се сматра једним од најстаријих звезданих јата у нашој галаксији. Звездано јато је скуп звезда које се на окупу држе узајамним гравитационим силама и за које се претпоставља да имају заједничко порекло. Користећи занимљиве приступе, астрофизичари су успели да добију тачније податке о старости М2, његовој структури и динамици. Резултати до којих су дошли изазивају ново преиспитивање ове врсте космичких феномена, па није случајно што су недавно објављени и на страницама једног од најугледнијих научних издања – Physica Scripta.
„Оно што смо добили као резултат јесте да је М2 спљоштенији у центру, а према периферији постаје заобљенији“, каже др Георги Петров – један од четворице научника укључених у пројекат, и за Радио Бугарску додаје:
„У ствари, велики руски астроном – Павел Холопов, је 1953. године направио прва израчунавања без тако моћних рачунара какве данас имамо и приметио је ову тенденцију промене елиптичности од центра ка периферији. Међутим, астрономи после њега нису обраћали пажњу на ово и почели су да узимају просечну вредност за облик звезданог јата, јер су у већини каталога мерења само на одређеној удаљености од центра.“
На основу свог опсежног истраживања бугарски научници су успели да утврде и старост звезданог јата – 13,2 милијарде година. Према најновијим подацима, који су из 2010. године, М2 није старији од 12,5 милијарди година. Др Петров објашњава:
„Зашто је ово занимљиво? Зато што су кугласта звездана јата најстарије формације у галаксији и васиони уопште, и по њима можемо да проценимо доњу границу старости саме васионе. Мора се размислити о напреднијој теорији, која би објаснила зашто је звездано јато спљоштеније у центру, а заобљеније на периферији, што је чудно! Очекивали бисмо да је управо супротно. Требало би разрадити теорију која би објаснила ову промену.“
И док резултати истраживања до којих су дошли бугарски астрономи отварају нове хоризонте за знање, они већ припремају следећу фазу свог пројекта тако што разрађују сопствени софтвер како би повећали тачност својих мерења.
Фотографије: Катедра за астрономију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, NASA
Превела и објавила: Албена Џерманова
На само 37 км од другог по величини града у Бугарској – Пловдива, и око стотину километара југоисточно од Софије, налази се живописни Пазарџик. Због повољног географског положаја древног града, ту су пролазили важни римски трговачки путеви, а..
Бугарска народна банка (БНБ) ће данас, 7. јула, пустити у оптицај пригодни сребрни ковани новац поводом 175 година од рођења Ивана Вазова. Ово је саопштила централна банка на свом званичном сајту. Кованица је из серије „Бугарски препород.“ Цена..
Аерокосмичко инжењерство је један од нових смерова које нуди Технички универзитет у Софији. Настава на смеру, који је универзитет увео прошле године када га је уписало 16 студената, одвија се на енглеском језику. У прве две године мастер студија..
Рекордан број плажа на бугарском приморју има престижну ознаку „Плава застава“. Њено додељивање заснива се на испуњавању критеријума из четири..
Асоцијација бугарских школа у иностранству одржава у Великом Трнову своју 18. Годишњу конференцију. Највећи годишњи форум Организације, чији је мото..
Дан отворених врата у светионику у Шабли биће одржан данас, 25. јул, саопштили су из Општине Шабла. Посетиоци ће имати прилику да обиђу..