Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Астрофизичари са Универзитета у Софији са новим открићима

М2
Фотографија: astro.phys.uni-sofia.bg

Научници са Катедре за астрономију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ су проучавали звездано јато М2, које се сматра једним од најстаријих звезданих јата у нашој галаксији. Звездано јато је скуп звезда које се на окупу држе узајамним гравитационим силама и за које се претпоставља да имају заједничко порекло. Користећи занимљиве приступе, астрофизичари су успели да добију тачније податке о старости М2, његовој структури и динамици. Резултати до којих су дошли изазивају ново преиспитивање ове врсте космичких феномена, па није случајно што су недавно објављени и на страницама једног од најугледнијих научних издања – Physica Scripta.

Др Георги Петров

„Оно што смо добили као резултат јесте да је М2 спљоштенији у центру, а према периферији постаје заобљенији“, каже др Георги Петров – један од четворице научника укључених у пројекат, и за Радио Бугарску додаје:

„У ствари, велики руски астроном – Павел Холопов, је 1953. године направио прва израчунавања без тако моћних рачунара какве данас имамо и приметио је ову тенденцију промене елиптичности од центра ка периферији. Међутим, астрономи после њега нису обраћали пажњу на ово и почели су да узимају просечну вредност за облик звезданог јата, јер су у већини каталога мерења само на одређеној удаљености од центра.“

На основу свог опсежног истраживања бугарски научници су успели да утврде и старост звезданог јата – 13,2 милијарде година. Према најновијим подацима, који су из 2010. године, М2 није старији од 12,5 милијарди година. Др Петров објашњава:


„Зашто је ово занимљиво? Зато што су кугласта звездана јата најстарије формације у галаксији и васиони уопште, и по њима можемо да проценимо доњу границу старости саме васионе. Мора се размислити о напреднијој теорији, која би објаснила зашто је звездано јато спљоштеније у центру, а заобљеније на периферији, што је чудно! Очекивали бисмо да је управо супротно. Требало би разрадити теорију која би објаснила ову промену.“

И док резултати истраживања до којих су дошли бугарски астрономи отварају нове хоризонте за знање, они већ припремају следећу фазу свог пројекта тако што разрађују сопствени софтвер како би повећали тачност својих мерења.


Фотографије: Катедра за астрономију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, NASA

Превела и објавила: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Хармонија између воде и урбаног окружења – Вршец са новом певајућом фонтаном

Нова певајућа фонтана већ пулсира у центру града Вршеца , северозападна Бугарска. Ова атракција је променила изглед централног трга и постаје омиљено место за мештане и туристе. Инсталација импресионира динамичном воденом кореографијом,..

објављено 5.7.25. 09.15

Војноисторијски музеј представља изложбу „Глад 2.0“

У Националном војноисторијском музеју у Софији отворена је изложба „Глад 2.0“, која интерпретира фундаменталну тему глади у пет различитих аспеката: физичка глад, глад за самоодржањем, глад за безбедношћу, глад за истином и глад за будућношћу...

објављено 4.7.25. 07.30

Наставља се топлотни талас у Бугарској, температура до 44 степена

Максималне дневне температуре су још у јуну биле знатно изнад нормале. Топлотни талас који је захватио део Европе наставиће се у наредних десетак дана. Температура ће постепено расти, па се у већини места очекују максималне вредности између 37 и 42..

објављено 3.7.25. 17.05