Сваке године 8. септембра БПЦ слави Рођење Пресвете Богородице, коју су њени родитељи Јоаким и Ана добили у позним годинама. Отац јој је‚ кажу древне црквене књиге‚ био потомак цара Давида‚ а мајка –првосвештеника Арона. Богородица је рођена у Назарету‚ а са три године родитељи су је одвели у храм у Јерусалиму‚ јер су је на рођењу посветили Богу. Са 12 година Дева Марија се вратила у Назарет где јој се јавио арханђео Гаврило и саопштио јој вољу Божју да је она изабрана да роди Сина Божјег Исуса Христа, Спаситеља света.
У Бугарској се Рођење Пресвете Богородице слави на свечан начин‚ нарочито у бројним храмовима посвећеним том догађају. У њима се служи посебна Света литургија. По старој хришћанској традицији прави се курбан – приноси се жртвена животиња да би се нахранили гладни. После Свете литургије свештеници служе водосвет за здравље‚ а освећеном водом кропе казане са храном која се дели за благослов‚ а не за праштање грехова.
У народу се верује да је Божја мајка заштитник хришћанске породице и покровитељ породиља и деце.
Рођење Пресвете Богородице је један од три велика празника посвећена Богомајци, а убраја се међу 12 већих верских празника у црквеном календару.
Фотографије: архив, dveri.bg
Саставила, уредила, превела и објавила: Албена Џерманова
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..