Преображење Господње jедан jе од 12 великих Господњих празника. Обележавамо га 6. августа. Овај празник је посвећен тренутку када се, према Хришћанском предању, Христос пред апостолима преобразио и засијао као сунчева светлост на гори Тавор.
По Матеју, једног дана Исус је на гору Тавор повео апостоле Петра, Јакова и Јована, како би се заједно молили Богу. За време молитве, Христово лице се преобразило и засијало попут сунца, а одећа му је постала сјајна и бела као снег. Тако се Исус преобразио пред својим ученицима, чиме је његова божанска природа постала видљива. Према веровању, апостолима су се приказали и пророци Илија и Мојсије, а зачули су и Божији глас, који им је поручио: „Ово је мој љубљени Син који је по мојој вољи. Њега слушајте.“
Иако се овај празник обележава у јеку лета, према народном веровању он показује да се лето ближи свом крају и да ће ускоро стићи јесен. Веровало се да се уочи Преображења Господњег на небу отварају „Божја врата“ на којима се појављује сам Бог да испуни жеље праведних људи, који су једини могли да их виде.
Више о овом црквеном и народном празнику, о веровањима везаним за њега и обичају освештања грожђа можете прочитати ОВДЕ и чути две песме посвећене Преобржењу Господњем.
Фотографије: pravoslavieto.com
Саставила и уредила: Албена Џерманова
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..