Бугарска је 6. септембра 1885. осванула с радосном вешћу: проглашено је уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. Био је то крај поделе на северну и јужну Бугарску. Вест је затекла кнеза Александра I Батенберга у његовој црноморској резиденцији код Варне. Он је одмах кренуо у Трново и 8. септембра издао је Манифест којим прихвата и легитимише Уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. Упркос вољи Великих сила, две Бугарске су постале једно.
Ово је међу најзначајнијим догађајима у историји нове бугарске државе и успешан корак ка испуњењу националног програма Бугара, наставак националне револуције. Свега 7 година после Ослобођења од отоманске владавине 1878. године, Бугари са обе стране Старе планине усудили су се да прекрше Берлински уговор Великих сила и заједно докажу своју политичку зрелост и вољу да се слободно развијају.
По традицији, широм Бугарске овај знаменити датум обележава се свечаним молебанима и полагањем цвећа на споменике хероја Уједињења, а кулминација је свечани ватромет у Пловдиву – граду, у којем је 10. фебруара 1885. године створен Бугарски тајни револуционарни комитет који је на данашњи те исте године, уз подршку војске и јавности, прогласио Уједињење Источне Румелије и Кнежевине Бугарске.
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..