Мистична, недокучива и тешко доступна, планина Странџа (у југоисточној Бугарској) очарава својим пејзажима и знаменитостима. Странџанско фолклорно подручје крије непроцењива блага, међу којима несумњиво првенство имају чувене нестинарске игре. Право благо су древне песме које је сачувало локално становништво: свадбене и жетелачке, песме певане у колу, на прелу и поселу, за трпезом. У Странџи се често пева о хајдуцима и војводама: о Влчану, Добрију, Инџе војводи, Хаџи Димитру, капетану Петку војводи.
Омиљена многим генерацијама Бугара је песма „Страти Ангелакију говори“, у којој Страти пита Ангелакија зашто више не предводи своју верну дружину, а храбри војвода одговара да је болестан. Био је рањен и више није у стању да буде вођа хајдука. Песма се нашла на репертоару познатих певача из странџанског краја као што су Георги Павлов и Жечка Сланинкова, али је њена најпопуларнија обрада уврштена на прву плочу под називом „Мистерија бугарских гласова“, коју је 1975. године објавио швајцарски продуцент Марсел Селије.
Импресивни трогласни аранжман песме дело је познатог бугарског композитора, диригента и педагога Александра Јосифова (12. август 1940 – 25. новембар 2016). Јосифов је компоновао преко 1.500 опуса у свим жанровима – шест симфонија, пет концерата за клавир и оркестар, три концерта за виолину, концерте за виолончело, за кавал, за флауту, хорске и соло вокалне минијатуре, дечју музику, преко 800 поп песама, преко 300 обрада народних песама, музику за игране и документарне филмове. Од 1968. до 1986. године Александар Јосифов је био генерални директор наше музичке куће „Балкантон“.
На том положају залагао се за промовисање највећих достигнућа бугарских музичара, а једна од његових највећих заслуга је то што је „Балкантон“ издао серију грамофонских плоча са извођењима легендарног баса Бориса Христова. У време док је Јосифов био на челу музичке куће издати су и снимци „Мистерије бугарских гласова“, ансамбала „Филип Кутев“ и „Пирин“, објављена је антологија бугарског фолклора, серија грамофонских плоча за децу са преко 100 бајки, панорама бугарске хорске уметности итд. „Балкантон“ је успоставио контакте са престижним светским дискографским кућама и успешно дистрибуирао наслове из свог каталога.
Данас је обрада Александра Јосифова песме„Страти Ангелакију говори“ добро позната у извођењу трија „Бугарка“, који је основан 1975. године, а његове чланице су Ева Георгиева из добруџанског краја, Стојанка Бонева из пиринског краја и велика Јанка Рупкина, опет из странџанског краја – три легендарне певачице из поставе Ансамбла народних песама Бугарског радија, који је широм света тријумфовао као „Мистерија бугарских гласова“.
Чујте и снимак са прве плоче под називом „Мистерија бугарских гласова“, коју је објавио Марсел Селије и која је освојила престижну француску награду за најбољи албум – Grand Prix du Disque Академије „Шарл Крос“.
Фотографије: Венета Николова, alexanderyossifov.com
Превела и објавила: Албена Џерманова
Септембар у Старој Загори почиње концертом у оквиру пројекта „Певајући уметници“. Вечерас ће на концерту, који ће се одржати на сцени Летње позорнице у граду липа, с почетком од 20.00 ч, бити изведене песме из пројекта „Певајући уметници“, чији број..
Маријану Добреву познајемо као певачицу и ауторку многих песама, у којима се неретко чује и њена гитара. Она је један од оснивача легендарне бургаске групе „Силует“, која је формирана крајем 90-их година минулог века. Прошлог пролећа, као својеврсни..
Иако је медијску популарност стекао углавном својим учешћем у 10. сезони телевизијског такмичења "Глас Бугарске" (The Voice of Bulgaria), трагови професионалног пута младог певача Северина Георгијева протежу се у прошлост. Завршио је Националну..
Предивне су родопске песме Крума Јанкова. О њему писац Борислав Геронтијев каже: „У певању Крума Јанкова има неке посебне дражи – његов дубок, топао..
Првих дана септембра из Лас Вегаса, када је лето већ на измаку, стигао нам је музички поздрав од дечје позоришне формације "Џуџета в чекмеџета"..
Велики бугарски музичар Филип Кутев (1903 – 1982) је представник такозване "друге генерације" бугарских композитора. Године 1951, заједно са својом..