Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Чипка – спој елеганције и романтике

Фотографија: БГНЕС

Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке.

У Бугарској су према техници израде позната два типа чипке – калоферска и шивена чипка или чипка на иглу „кене“.

Више о настанку калоферске чипке и другим врстама чипке популарним у Бугарској можете сазнати из текста „Уметност израде чипке још увек чува тајне“ Десиславе Семковске. 

Калоферска чипка

У граду Калоферу који је у Руско-турском рату (1877-1878) спаљен и сравњен са земљом чипка је постала главни извор преживљавања. Мештани су је звали „бела магија.“ О традицијама израде калоферске чипке која се код нас појавила крајем 19. века можете нешто више научити из прилога Гергане Манчеве „Калоферска чипка као симбол воље заопстанком у тешким временима.“


Саставила, превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС, архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Орах – снага за мозак, радост за стомак

Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, иконостаса, музичких..

објављено 7.9.25. 11.35

Стајка Гјокова – како је све почело

Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне..

објављено 7.9.25. 09.05

Жене и њихова улога и значај у Уједињењу Бугарске

У свести Бугара су две жене нераскидиво повезане са једним од најважнијих догађаја у историји Бугарске – дуго чеканим Уједињењем Источне Румелије и Кнежевине Бугарске, које се догодило 6. септембра 1885. године. И док у осталим ослободилачким борбама..

објављено 6.9.25. 12.05