Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке.
У Бугарској су према техници израде позната два типа чипке – калоферска и шивена чипка или чипка на иглу „кене“.
Више о настанку калоферске чипке и другим врстама чипке популарним у Бугарској можете сазнати из текста „Уметност израде чипке још увек чува тајне“ Десиславе Семковске.
У граду Калоферу који је у Руско-турском рату (1877-1878) спаљен и сравњен са земљом чипка је постала главни извор преживљавања. Мештани су је звали „бела магија.“ О традицијама израде калоферске чипке која се код нас појавила крајем 19. века можете нешто више научити из прилога Гергане Манчеве „Калоферска чипка као симбол воље заопстанком у тешким временима.“
Саставила, превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС, архива
Тачно пре годину дана, Бугарска православна црква установила је нови празник у нашем црквеном календару – Прослављање светих моштију светог патријарха Јефти м ија Трновског . Према црквеним изворима, последњи бугарски патријарх пре османлијског..
Рођен је око 876. године у малом селу Скрино, у Осоговској планини, а живео је у доба владавине кнеза Бориса І и његових синова Владимира и цара Симеона Великог и његовог сина цара Петра. То је Златни век Бугарске, када је хришћанство постало званична..
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу..