Поводом Дана уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије, који се обележава 6. септембра, присетимо се једне од најпознатијих патриотских песама – „Један завет.“ Свакако, септембра 1885. г. она није пратила нити народне побуне у Панађуришту, Чирпану, Пазарџику или граду Гољамо Конаре нити војни преврат у Пловдиву, а разлог за то је што је аутор музике марша – Георги Шагунов, у то време имао 12 година, док је аутор текста – Иван Јончев, рођен у Самокову годину и пет месеци пре Уједињења Бугарске.

У његовом стваралаштву доминантни су мотиви везани за неузвраћену љубав, немогућу срећу и дубоку приврженост мајци и домовини.

Балкански ратови обележили су његов живот и опус. Регрутован је и послат на фронт где је написао неке од својих најпознатијих стихова, на које су касније настале популарне патриотске песме. Јончев је рањен на ратишту и био је приморан да се врати у Софију, где је у јесен 1915. г. написао песму „Завет наших предака,“ посвећену потпуковнику Тодору Гиргинову. Иван Јончев остао је упамћен као аутор стихова, који су послужили као основ за настанак неколико патриотских песама.

Георги Шагунов је један од најсјајнијих бугарских музичара, чије је стваралаштво повезано с војском. Талентовани композитор и диригент је рођен 1873. године у Пловдиву. Похађао је француски колеџ до своје 16. године, након чега га је отац послао у Лион да студира медицину. Међутим, уместо тога, Шагунов је уписао Државни конзерваторијум на коме је специјализовао хорну, корнет, теорију музике, композицију и дириговање.

Учествовао је у Првом балканском рату, затим је, до пензионисања 1930 године, био диригент војног оркестра 24. Пешадијског црноморског пука у Бургасу. За собом је оставио око 1.000 дела, од којих је више од 400 војних маршева. Наравно, најпопуларнији међу њима је „Један завет.“

Војни марш настао на текст Ивана Јончева и музику капел-мајстора Георгија Шагунова првобитно је носио наслов „Завет наших предака“, а касније је био преименован у „Један завет“. Композитор је ову дивну патриотску песму посветио свом сину Петру Шагунову, који је у то време био студент прве године војне академије. Марш који је настао 1919. године у граду Самокову убрзо је стекао популарност и већ у првој половини 20. века се изборио за своје место у репертоару различитих хорова и оркестарских формација.

Међутим, сазнања до којих је дошао наш истакнути музичар, педагог и дугогодишњи војни диригент Атанас Иванов, један од истраживача историје и репертоара дувачких оркестара у Бугарској, донекле су оповргла причу да је Шагунов песму посветио сину Петру. У интервјуу који је 2012. г. дао за БНР, Иванов је рекао да пошто су на Војној академији сваке године организовали празник војне песме, а знали су да је отац Петра Шагунова капел-мајстор, пустили су Петра на одсуство ради посећивања породице у трајању од три дана. Дали су му песму Ивана Јончева – „Завет наших предака“ и наручили да његов отац напише нову песму. Тако је настао „Један завет...“

Каква год била истина, чињеница је да је ова песма дочекана с великим одушевљењем од стране питомаца академије да би убрзо изашла и ван војних оквира и постала незамењив део репертоара школских, аматерских и професионалних хорова, укључујући формације попут „Гусле“ и „Кавал“, које представљају песму „Један завет“ на домаћој и европској сцени.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: ДА "Архиви", Регионални историјски музеј - Бургас, burgas.bg, Красимир Каменов, архива