Руфинкина прича је сасвим истинита. Млада жена по имену Руфије Чакалова живела је пре 150 година у родопском селу Попрелка. Лепа, добра и вредна, она је била оличење родопске жене. Заљубила се у дивног младића Асана Кичукова из суседног села Надарци. Обоје су потицали из имућних породица и за њихову љубав није било препрека. После извесног времена уследила је веридба. Међутим, недуго након тога, лепу девојку је покосила опака болест и умрла је неколико месеци касније.

Према тексту песме, Руфинка која лежи прикована за кревет пита мајку да ли може да свој мираз да девојци, која би је заменила поред вољеног мушкарца. Напољу сунце сија, стигло је дивно пролеће, а девојка осећа како је земља зове... Родитељи јој су се после њене смрти преселили у Турску, где је две године касније преминула и Руфинкина мајка. Према предању, на гробу девојке израсло је цвеће – бела кандилица (аквилегија), које се не среће нигде другде у региону Родопа. Надгробни споменик Руфинке пронађен је захваљујући кандилици на њеном гробу. Место је рашчишћено и постављена је стена коју су обрадили каменоресци из Смољана, на којој су исписани стихови песме која је опевала причу о Руфинки.

Мештани тврде да је њен вереник Асан Кичуков живео 100 година. Њихова неостварена љубав претворила се у тужну песму-елегију, која је посебно дирљива у интерпретацији родопских певача као што је чувени народни певач Веселин Џигов. Рођен 1940. г у смољанском селу Кутела као Феим Џигов, наследник велике певачке породице био је дугогодишњи солиста надалеко познате Вијевске фолк групе.

Џигов је публици познат по песмама „Трешња род родила“, „Једите и пијте“, „Плачи, горо, плачи,“ „Пиленце,  шарено, славујче“, „Устани, девојко, погледај“ и „Радо, мари Радо,“ али је песма „Руфинка болесна лежи“ несумњиво једна од најемотивнијих на његовом репертоару, коју његов дубоки глас употпуњује и даје јој неку посебну драж чинећи је још лепшом и величанственијом. 

Ремек-дело Родопа – „Руфинка болесна лежи“, познато је и у прелепој обради великог бугарског композитора Красимира Кјуркчијског, али најупечатљивија је фантастична верзија композитора Стефана Драгостинова, који је током две деценије – од 1974. до 1994. године, био главни уметнички руководилац и директор Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев.“ Важно место у његовом раду заузима свеобухватан пројекат „Антологија бугарског фолклора – Звучне иконе Бугарске и Кључ за мистерију,“ на коме је почео да ради 1994. г, када је основао и хор „Драгостин Фолк Национал.“ Хор је снимио 11 албума, први од којих носи назив „Руфинка“.

Године 2007. у престоници Јужне Кореје, за изузетна достигнућа на пољу традиционалне музике, међународни комитет World Music доделио је Стефану Драгостинову титулу World Master. Његов стил стручњаци дефинишу као „упечатљиву синтезу националне музичке традиције и савремених композиторских технологија,“ а његов аранжман песме „Руфинка болесна лежи“ је јединствена полифона слика коју су савршено представиле певачице хора „Драгостин Фолк Национал.“

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: smolyan.bg, bnf.bg, irodopi.bg, bg.wikipedia.org, приватна архиваСтефана Драгостинова