Од почетка године Бугарску су задесили рекордни топлотни таласи, шумски пожари и поплаве – почетком октобра је четворо људи страдало у комплексу Елените на Црном мору у разорним поплавама изазваним кишом која је непрекидно падала данима. Климатске промене имају цену која сваком годином расте. Према новом извештају Европске централне банке и Универзитета у Манхајму, катастрофе повезане с климом ове године су Европу коштале око 43 милијарде евра. То су прелиминарни подаци који не узимају у обзир најновије природне катастрофе на нашем континенту, а година још није завршена. Штета од катастрофа у ЕУ износи четвртину процента европске економије, али је Бугарска доживела четири пута јачи ударац – губици за нашу привреду достижу један посто БДП-а земље или око милијарду евра, што је једнако буџету града средње величине.

Практично, то значи да је 2025. г. сваки Бугарин „изгубио“ по 140 евра због суше и врућина, рекао је Генади Кондарев, стручњак за енергетику из Црноморског истраживачког енергетског центра:

“Слична је ситуација и у суседној Грчкој. Друге најпогођеније земље су Кипар и Малта. А зашто је то тако? Зато што су то мале привреде, које су у великој мери изложене ризицима, које изазивају климатске промене. Иначе, у апсолутним вредностима, велике европске економије трпе и веће губитке. Бугарска није довољно припремљена за растуће климатске ризике – постојећа инфраструктура је застарела, а нову често градимо не узимајући у обзир климатске промене.

Знамо да је међу узроцима бујичних поплава које су начиниле огромну штету и однеле четири живота на бугарском приморју градња на недозвољеним подручјима. А катастрофе које су се дешавале „једном у сто година“ постају чешће.“
Стручњаци упозоравају да је Бугарска међу најугроженијим земљама у Европи – због своје зависности од пољопривреде и водних ресурса и ограничених могућности прилагођавања клими, и да хитно треба да размотри начине за јачање мера заштите од екстремних временских услова.

“Могућности су бројне и све то спада у сферу прилагођавања,“ каже Кондарев и наставља: „Цело лето говоримо, посебно у периоду пожара, о обезбеђивању одговарјуће опреме и технике за гашење шумских пожара, а не да се ослањамо само на помоћ добровољаца и користимо импровизовану технику. Истовремено, морамо размишљати о дугорочним решењима. Са растом температура, олује постају све разорније, а сушни периоди дужи и тежи. Ово лето нам је показало да Бугарска и није толико богата водним ресурсима колико смо мислили, а они нестају због лошег управљања и неодржаване инфраструктуре, што води рестрикцијама.“

А можемо учинити више – да чувамо земљиште, да рециклирамо и мудро користимо воду како не бисмо угрозили могућности производње хране. Али то, наравно, захтева препознавање проблема, као и планирање. Бугарско друштво, међутим, тешко препознаје ове дугорочне трендове и често верује популистичким обећањима. Прогнозе до 2030. г. су забрињавајуће – губици због климатских промена могу достићи 3% до 5% бугарске привреде, каже Генади Кондарев и додаје:

„Говоримо о променама које могу да „избришу“ сваки економски напредак. Ако Бугарска на годишњем нивоу губи 3% до 5% додате вредности своје привреде или не може да је оствари, о каквом привредном расту говоримо! Сектори попут пољопривреде су директно погођени. То се односи и на туризам, јер су годишња доба постала непредвидива, што нам отежава планирање одмора. Једна екстремна природна појава може да уништи активе различитих сектора, што ситуацију чини посебно компликованом,“ рекао је на крају нашег разговора Генади Кондарев.
Прочитајте још:
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, БГНЕС, БНР, Министарство одбране
Више од 80% Бугара почеће да користи вештачку интелигенцију у наредне три године, и то из свих старосних група друштва. Данас готово да не постоји бугарски ученик који не користи услуге Chat GPT-а док пише домаћи задатак. Ово ставља нове изазове пред..
Срби широм света обележавају годишњицу од трагедије у Новом Саду Срби у дијаспори ће се 1. новембра придружити позиву студената и обележити годишњицу пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, када је живот изгубило 16 људи, преноси..
Према подацима Амбасаде Републике Бугарске у Берну, закључно с 2024. годином у Швајцарској живи и ради више од 13.000 наших сународника. „Статистика је динамична и стално се мења, на шта свакако утичу мандатне радне позиције које многи Бугари заузимају,..
Влада Бугарске одобрила је нови програм помоћи организацијама бугарских заједница у Албанији, Србији, Косову, Украјини, Молдавији и Северној Македонији за..
Иван Тенев, познат и као Агент Тенев, преминуо је данас у 74. години. Тужну вест објавио је Савез уметника Бугарске. „Напустио нас је Иван Тенев...
Тридесет четири одсто Бугара верује да постоји живот после смрти, док 50% не верује у у то. Ово су показали подаци истраживања које је спровела агенција..