Још једна природна катастрофа, још једна анализа и постфактум мере надлежних институција. Разорна поплава која је пре недељу дана погодила летовалиште Елените и однела четири живота, довела је до откривања истине да су поплављени објекти (хотел и аквапарк) изграђени у речном кориту и незаконити су. Међутим, нису у прошлости тако размишљале институције надлежне за грађевинску документацију, које су "избрисале" реку са мапа и имовину, која је раније била у државној својини, претвориле у приватно власништво.

Иако са закашњењем, расплет је ипак позитиван – грађевине у кориту реке биће срушене, обећали су министар регионалног развоја и јавних радова Иван Иванов и Дирекција за националну контролу грађевинских радова. Међутим, како се у Бугарској издаје грађевинска документација, да ли је градња у речним коритима уобичајена појава и како је уопште могуће легализовати такве незаконите радње?

"Митом" – категоричан је инж. Димитар Куманов из невладине организације "Балканка", која ради на очувању речног богатства наше земље.
"Не бих рекао да се у Бугарској све гради на рекама, али то је веома честа појава. Можемо причати да је то незаконито и да несумњиво крши гомилу законских одредби, али у крајњој линији тужилаштво мора да спроведе процесне радње, а суд да каже да је то незаконито. Што се код нас једноставно неће десити. Превише државних органа је ово омогућило", рекао је Куманов поводом најновијег случаја у црноморском летовалишту Елените, где је, по његовим речима, прекршен Закон о водама, чији члан 143 каже да је градња у покривеним речним деоницама забрањена.

"Градња на нашој црноморској обали требало би бити на савести архитеката који су дозволили такву градњу, која је не само кривично дело по Кривичном законику, већ и кривично дело против здравог разума", нагласио је инж. Куманов. Према његовим речима, одговорности су веома јасно прописане у нашем законодавству, али је последњих година широм земље постало "модерно" да се покривају речне деонице, на којима се потом врши градња. А државни органи ураде све како би та градња формално изгледала легална. Како се то дешава? – објашњава инж. Куманов:

"У Бугарској постоје две врсте корупције. Једна је директна – инвеститор се договори са градоначелником или председником општине, главним архитектом, а ако је потребно и са скупштином града или скупштином општине. А друга врста – ја је називам 'телефонска корупција', је када неко одозго назове неке од својих подређених, од којих ствари зависе, и каже: 'Доћи ће један од мојих људи, средите све што треба'. Међутим, то је недоказиво, тамо влада потпуна омерта. И на крају испада да су ти државни и општински органи власти одобрили дотичну градњу без икаквог мита".

Куманов наводи још један пример немарности или "широко затворених очију" – у границама Софије се речне јаруге стално затрпавају "планинама" грађевинског отпада. Такође, многе реке у престоници, па и широм земље, нису укључене у катастарске мапе, а неке од њих пролазе и кроз приватне поседе. Каже да је то рецепт за проблеме у будућности и упозорава да је сасвим могуће да и у Софији постанемо сведоци дивље градње на рекама, сличне случају на обали Црног мора. Било је већ таквог случаја у Бојани.

Ове године Божић је у Софију "стигао" већ у новембру са аромом куваног вина, цимета и празничне магије. Радио Бугарска препоручује да посетите неке божићне кутке у нашем главном граду: За оне који једва чекају да прославе празник..
Улога друштвене платформе ТикТок у Бугарској расте, укључујући у ширењу манипулација, наводи се у извештају представљеном у Европском парламенту, преноси БТА. Истраживање је спровела невладина организација „Балканска иницијатива за слодбодне медије“...
Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“ трећу годину заредом нашао се на престижној ранг листи QS World University Rankings: Sustainability 2026. Софијски универзитет је заузео 814. место међу укупно 2.002 универзитета, што га сврстава међу..