На самом почетку рата између Русије и Украјине, у свим земљама које насељавају, бесарапски Бугари свој су празник дочекали молећи се за мир. Скоро четири године касније, испуњени још дубљом тугом, обележавају свој посебан дан расути по свету.

И ове године, удружење „Родољубац“ вечерас ће у Софији свечано обележити Дан бесарапских Бугара концертом уметника из Украјине и Молдавије, у коме су сабране песме, приче и истраживања учитеља, ученика и хроничара из тих крајева.

„И овог 29. октобра, на дан када је 1838. године освећен храм Преображења Господњег у Болграду, већ двадесет седму годину заредом поновићемо, могу слободно рећи, један сакрални преседан“, каже Галин Георгијев, председник Културно-просветног друштва за везе са бесарапским и тавријским Бугарима.

„Још 1938. године, потомци бесарапских Бугара изнели су идеју да се тај датум прогласи њиховим празником. Међутим, избијањем Другог светског рата, та племенита замисао није могла бити остварена. Тек 1998. године, удружење „Родољубац“ поставило је темеље овог празника.“

Дванаести по реду алманах „Родољубац“, који ће вечерас бити представљен у Војном клубу у Софији, доноси богат избор публицистичких текстова посвећених историји, култури и језику Бугара у Бесарабији. У првом поглављу детаљно је описан рад Друштва, који је усмерен ка стварању бољих услова за пријем бесарапских Бугара у њихову прапостојбину, као и ка подршци студентима који се школују у оквиру 103. уредбе. У том делу посебно се говори о недовољном броју места на универзитетима, као и о бројним тешкоћама које проистичу из ратних околности. Тако, на пример, у окупираним деловима Таврије пријемни испити морају да се полажу у другим областима или чак ван земље, што младим људима, који желе да наставе школовање у Бугарској, представља огромну препреку.

„Посебно место у алманаху посветили смо представљању сценског остварења насталог по роману „Пресељеници“ Константина Петканова, уз сценарио глумца и редитеља Влада Дикова, као и песмама које су саставни део представе“, објашњава Галин Георгијев. „Први пут смо уврстили и одељак који, кроз ноте и поетску реч, доноси избор неких од најпознатијих стихова Ника Стојанова, Бугарина из бесарапског села Новоивановка.

У новом издању алманаха „Родољубац“ налази се и посебно поглавље под насловом „Рањене речи“, настало под снажним утиском рата. У њему су сабране исповести људи који говоре о својој судбини, о бекству из Украјине и путу који их је довео у Бугарску. Своје место у алманаху нашао је и текст „Моји Украјинци“ ауторке Ценке Кучеве, некадашње професорке у болградској гимназији. Данас она у Бугарској држи курсеве бугарског језика, а у својим записима говори о сусретима са људима у Украјини и о њиховом новом животу у земљи њихових предака.“

Већ 200 година, упркос сменама бројних политичких режима – од царске Русије, преко Румуније и Совјетског Савеза, па све до данашњих независних држава Украјине и Молдавије – бесарапски и тавријски Бугари успевају да сачувају свој идентитет и љубав према прапостојбини чији делић носе у својим срцима. „Иако се изражавају на старинском дијалекту, они се враћају у Бугарску и пружају јој руку“, истиче Галин Георгијев.

„Многи од тих људи данас су овде управо због рата“, наставља Галин Георгијев. „Нажалост, и даље постоји доста нерешених питања. Један део њих поседује бугарско држављанство, што им не дозвољава да користе програме за смештај намењене украјинским држављанима. Наше друштво се бори да им се омогуће иста права, јер је реч о изузетно вредним људима. Бугари из села Кубеј, на пример, изнајмили су земљу у Обзору, где су подигли баште и почели да гаје разноврсно воће и поврће. То су дубоко верујући људи, тесно повезани са земљом. Навикли су да раде и та је веза за њих веома важна. Иако живе у туђим државама, они и дан-данас чувају све оно што су понели из своје прапостојбине.“

Према речима Галина Георгијева, дужност Бугарске је да подржи и нтегрише људе који у себи носе толики демографски и културни потенцијал.

Бројна су догађања која су претходила данашњем обележавању Дана бесарапских Бугара. Међу њима се издвајају дводневни празници испред Националног дворца културе, које је организовала Агенција за Бугаре у иностранству, као и научна конференција на тему „Бугари на северном црноморском приморју“, одржана у Институту за етнологију и фолклористику при Бугарској академији наука.

• Међународна конференција "Бугари у северном црноморском приморју" окупља научнике из Бугарске, Украјине и Молдавије

Превела и објавила: Свјетлана Шатрић

Фотографије: ИАБИ, БГНЕС, Facebook /Друштво Родољубац, glaspress.rs, Facebook /Ценка Кучева, Pixabay