Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

„Босонога времена“ – сећање на детињство

4
Фотографија: БНТ-архива


Године 1979. на бугарским екранима појавила се седмоделна дечја серија „Фиљо и Макензен“, у режији Димитра Петрова и Владислава Икономова, по сценарију Свободе Бачварове.

Свобода Бачварова

Пустоловине двојице дечака из малог провинцијског града током летњег распуста 1944. године, испреплетене са драматичним историјским догађајима, приказане су са непогрешивим осећајем за хумор аутора и одмах су освојиле гледаоце. У деценијама које су уследиле, серија је постала омиљена генерацијама бугарске деце, а музика Александра Брзицова прерасла је у прави хит који се памти и данас.

Кадар из филма „Фиљо и Макензен“

Композитор је рођен отприлике годину дана пре догађаја приказаних у серији – у пролеће 1943. године. Потомак је угледне бугарске породице из Македоније, унук публицисте и преводиоца Димитра Брзицова и син познатог новинара и писца Христa Брзицова. Свој музички дар наследио је од мајке – Кати Спиридонове, једне од најсјајнијих бугарских оперских звезда из прве половине XX века.

Њен син, Александар, почео је да свира клавир већ са пет година и, још као ученик, био члан аматерских састава. Иако га је живо занимала класична музика и џез и похађао је приватне часове код чувеног диригента, композитора и пијанисте Емила Георгијева, завршио је Ликовну академију, смер примењена графика. Но, пре него што је дипломирао – већ као двадесетогодишњак – почео је да пише музику. Брзицов се утврдио као аутор филмске музике, са опусом који обухвата више од 100 играних, анимационих и телевизијских продукција.

Почетком 70-их година прошлог века, Александар Брзицов се окреће и инструменталним и вокалним жанровима популарне музике. Сарађивао је са звездама као што су Лили Иванова, Јорданка Христова, Маргарита Хранова, Катја Филипова, Орлин Горанов, Нели Рангелова, Камелија Тодорова и Васил Петров. Написао је више од 150 песама, оркестарских композиција и музике за позоришне представе. Познат је и као један од водећих аутора аранжмана у бугарској забавној музици 70-их и 80-их година XX века.

Александар Брзицов

На први поглед једноставна, али изузетно привлачна и незаборавна већ на прво слушање, главна тема Александра Брзицова из серијала „Фиљо и Макензен“ постаје узор популарне вокалне минијатуре, захваљујући дирљивом тексту изузетног песника Богомила Гудева (1935–1993), који је, без сумње, носио у себи дечје успомене управо из 1944. године – времена у којем се одвија радња филма. Завидна машта песникова претвара мелодију Александра Брзицова у успомену на уличицу, низ коју трче босоноги несташни малишани, котрљају се крпене лопте, а понекад неко и погоди нечији прозор… Такво детињство, можда, више не постоји већ више од пола века. На крају песме, у стиховима намењеним онима који су одрасли, „звезде већ сијају издалека, с огњем који је хладан“.

Ненаметљива, а невероватно привлачна мелодија и непоновљив текст, филигрански обрађени у аранжману славног композитора Стефана Димитрова, постају још узбудљивији захваљујући гласу извођача – Орлина Горанова. Песма „Босонога времена“ позната је и у извођењу Богдане Карадочеве, али мушки глас боље пристаје причи из оригинала – филма о Фиљу и Макензену. А тај величанствени, богат и баршунасто мек, нежан и искрен, емотиван и дубоко дирљив тембр Орлина Горанова претвара скромну, једноставну песму у нешто далеко више – у бисер бугарске музике. „Босонога времена“ – сећање на детињство које је било чисто, искрено и није познавало зло; сећање на нашу изгубљену невиност…



Превела и објавила: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БНТ-архива, Здравко Петров - БНР



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Вокални трио „Антибиотика“ враћа се с новом песмом после много година

Вокални трио „Антибиотика“, који је настао у првим годинама експанзије поп музике у Бугарској, у зори новог миленијума – враћа се с новом песмом после дуже паузе. Иако расуте по свету, Ани, Силвија и Савина представиле су своју нову песму „Можда је то..

објављено 27.10.25. 11.05
Емил Димитров

Легендарна песма „Моја земља“ легендарног Емила Димитрова

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова Фотографије: архива, приватна архива, БГНЕС

објављено 24.10.25. 12.50

Латино фиеста са чувеним Дечјим хором БНР и врхунским гостујућим музичарима

У оквиру обележавања великог јубилеја – 65 година постојања, Дечји хор Бугарског националног радија, под диригентском палицом Венеције Карманове, одржаће концерт под називом „ФИЕСТА – Радост музицирања“. Данас, 23. октобра, Софија ће бити домаћин..

објављено 23.10.25. 10.15