Иако је усвајање евра важан корак, само по себи оно не гарантује виши животни стандард. Ово је на конференцији у Софији, под називом „Бугарска на прагу еврозоне“, истакла извршна директорка Међународног монетарног фонда, Кристалина Георгијева.

Према њеним речима, Бугарска се суочава са озбиљним средњорочним и дугорочним изазовима: старење становништва, одлив људског капитала, као и значајне потребе у сфери инфраструктуре и одбране. Све то додатно оптерећује фискалне расходе.

„Кратак одговор на питање како постићи бољи развој упркос свим изазовима јесте кроз одговорне политике усмерене на хлађење економије, очување економске и финансијске стабилности, као и повећање продуктивности, конкурентности и раста приватног сектора“, нагласила је Георгијева.

Председница Европске централне банке, Кристин Лагард, поручила је да придруживање еврозони не сме да се посматра као крајња дестинација. „Ово је само почетак пута“, истакла је Лагард и позвала власти и грађане да се не препусте „умору од реформи“ већ да наставе са структурним и економским променама.

Она је коментарисала и најчешће забринутости грађана поводом увођења евра – губитак националног суверенитета и могући раст цена. „Бугарска неће изгубити контролу над економском политиком. У пракси, земља већ примењује монетарну политику већих економија, али без гласа за столом“, појаснила је Лагард.

Што се тиче цена, водећа банкарка еврозоне нагласила је да привремени ефекат заокруживања приликом увођења евра обично је минималан и примећује се само у првих шест месеци. „Након тога, ефекат на цене се потпуно апсорбује“, закључила је Лагард.

Саставио и уредио: Иво Иванов

Превела и објавила: Свјетлана Шатрић

Фотографија: БТА