У Габрову – граду у географском срцу Бугарске, који су некада звали „бугарски Манчестер,“ а данас се суочава са демографским изазовима – живе млади људи који верују у боље сутра и да то у великој мери зависи од нас и наших избора. Један од њих је Маријан Серафимов за кога друштвена ангажованост није обавеза, већ начин живота.

„Већ више од три године радим као образовни медијатор у омладинском центру у Габрову. Такође, био сам и фасилитатор и главни едукатор на различитим семинарима организованим у земљи и иностранству. Био сам и омладински амбасадор демократије и мира у склопу једног пројекта Америчког универзитета у Благоевграду у оквиру којег смо организовали прву омладинску скупштину у Бугарској. Окупили смо 50 младих људи са којима смо расправљали о различитим темама – како побољшати запосленост младих у Бугарској и како их задржати у земљи.“

У његовим речима се осећа увереност човека који је већ видео како почиње промена –разговором, акцијом, групом младих ентузијаста из различитих крајева земље. Маријан има још једну друштвену улогу коју доживљава као животну мисију.

„Сада ми је ЕК доделила титулу Европског амбасадора климатског пакта – у питању је иницијатива која има за циљ ширење одрживих пракси у ЕУ и шире.“

Шта је то што је једног младића из Габрова подстакло да се заузме за циљеве које обично преузимају велике организације? Одговор за њега је веома једноставан – људи.

„Мотивишу ме људи, ја сам иначе прилично екстровертна особа. Нова познанства и комуникација ми хране душу.“

Посао у Омладинском центру при Општини Габрово му даје могућност да комуницира са многим младим људима и да на неки начин утиче на њих. Верује да је његова улога као ментор адолесцената да запали искру из које може да се развије нова идеја. С нескривеним поносом набраја бројне иницијативе које су покренули и реализовали млади људи. Међу њима су фестивал „Реке града“, хуманитарни концерт за прикупљање средстава за једног младог човека, обуке, омладинске размене. Њихове активности финансијски подржава Министарство омладине и спорта Бугарске и Оштина Габрово. Екипа нам је мала, али шарена и управо у томе лежи његова снага.

„Има нас седморо и свако од нас је другачији. То је оно што нас чини јачим. Ја, на пример, боље разумем и лакше комуницирам с изражајнијим младим људима, док моја колегиница, која је по природи интровертнија особа, има невероватан контакт са повученијим младим људима. Мислим да је у томе кључ успешне екипе – имати различите људе који раде на једном циљу, а то је боља животна средина и изградња породице.“

Једна од његових најупечатљивијих идеја је машина за рециклажу пластичних флаша, захваљујући којој добијају пластичну жицу за 3D штампач.

„Не могу рећи да је идеја само моја, али сам је преломио кроз призму своје перспективе и почео сам да тражим начин да је остварим. Контактирао сам професоре Техничког универзитета у Габрову, који су ми помогли око неких техничких детаља. Сви ми живимо на овој планети и заштита животне средине је важно питање за све нас. Ја сам можда мало више заинтересован и желим да привучем што је могуће више људи. Ако не бринемо о нашој планети, штетимо сами себи јер остајемо без Плана Б. Морамо бити опрезни, стално се дешавају катастрофе, а људи су несрећнији. А када живимо у хармонији са природом – наш живот, приватни и професионални, може да постане бољи, стабилнији и срећнији.“

Када говори о Габрову и свом сну да живи у чистијем окружењу, Маријан звучи и рационално и емотивно.

„Видим много потенцијала у Габрову и напредујемо у том правцу – имамо електричне аутобусе, у току је модернизација инфраструктуре, што ме заиста много радује. Пре три године питао сам се где бих могао да живим, али ме је Габрово задржало платформом коју ми је дао Омладински центар.“

И иако његова будућност укључује путовања и улагање у лични развој, правац је јасан:

„Волео бих да упишем мастер студије, можда и докторске. Такође желим да одем негде на годину, две, да видим нове моделе рада и стекнем ново искуство и идеје. А затим бих се вратио. Сањам да оснујем породицу у Габрову,“ рекао је Маријан

Примери попут његовог подсећају да будућност бугарских градова зависи и од младих људи који одлуче да остану и боре за бољи живот.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Елена Каркаланова, Facebook/ Marian Serafimov