Предлог државног буџета за 2026. годину, који је Народно собрање усвојило на првом читању 21. Новембра. Финансијски оквир, који је владајућа коалиција на челу са ГЕРБ-ом представила као гаранцију стабилности, изазвао је оштре реакције опозиције, али и незадовољство синдиката и послодаваца. Николај Денков, бивши премијер и један од лидера коалиције „Настављамо промену“, упозорио је да је незадовољство оправдано и да следе масовни протести. „Постоје сви разлози за протесте који ће бити озбиљни и тек почињу“, поручио је Денков, истичући да предложени буџетски оквир оштећује и грађане и привреду. Опозиција је због тога најавила блокаду Парламента, захтевајући ревизију буџета пре коначног, другог читања, које се очекује до краја месеца.

Сасвим супротан тон долази из владајуће структуре. Министарка финансија Теменужка Петкова истиче да буџет за 2026, који је већ прошао прво читање, гарантује дугорочну финансијску одрживост земље. Према њеним речима, државни дуг ће до краја наредне године достићи око 31% БДП-а, док је планирани дефицит постављен на 3%. Документ брани и вицепремијер и социјалиста Атанас Зафиров, који упозорава да између два читања „не сме бити бесциљних измена“. Он сматра да предлог садржи мере око којих коалиција не може правити компромисе и да га, у том облику, треба усвојити без значајнијих корекција.

Са дозом умерености огласио се и бивши министар финансија из редова ГЕРБ-а, Владислав Горанов. Иако је признао да „сваки буџет може бити бољи, зависно из ког угла га посматрате“, оценио је да је предложени документ тренутно најизводљивије решење. „Буџет је онај који садашња коалициона већина може да подржи – то је компромис који је могуће постићи“, наглашава Горанов.

Планирано увођење евра у Бугарској, заказано за 1. јануар 2026. године, дало је нову тежину и снагу расправама које се воде око нацрта буџета. Влада истиче да је повећање примања – укључујући и раст минималне зараде – неопходно како би се, како кажу, „ублажиле бојазни“ грађана због предстојеће промене валуте. Према предложеним мерама, минимална плата би од почетка 2026. године требало да достигне 620 евра. Буџет предвиђа и читав низ структурних промена: повећање доприноса за социјално осигурање за 2% од 1. јануара 2026, те додатних 1% од 1. јануара 2028; подизање максималне основице за уплату доприноса на 2.352 евра, што је раст од 11,4% у односу на садашњи ново; увећање пензија по такозваном швајцарском моделу за близу 8%, почев од 1. јула 2026.

Акад. Николај Денков, не штеди речи, називајући буџет „брутално неуравнотеженим и неизводивим“. Он упозорава да поједини сектори – укључујући и оне са већ високим примањима – добијају значајна повећања, док је приватни сектор, како истиче, „изузетно тешко погођен“. У интервјуу за БНР, Денков је нагласио да критике буџета долазе „са свих страна“ – од опозиције, послодаваца и синдиката – и одбацио покушаје да се незадовољство јавности повеже са увођењем евра. Према његовим речима, суштина спора нема везе са валутом, већ са самом структуром буџета. „Тврдити да је свако ко протестује против буџета – против евра, то је апсолутно неприхватљиво“, поручио је Денков.

Поглед на буџет за 2026. изван Парламента: растући трошкови, незадовољство и упозорења са свих страна

Најгласније критике долазе од послодаваца, који упозоравају да предложени финансијски оквир почива на механичком повећању буџетских прихода путем виших доприноса и ширењу расхода без спровођења икаквих реформи. Према њиховој оцени, реч је о краткорочном решењу које ће успорити економску активност и неће обезбедити дугорочну стабилност система. Послодавци истичу да ће повећање осигурања резултирати растом трошкова рада за 8 до 10%, што ће потом гурнути цене навише, угушити инвестициони циклус и подстаћи ширење сиве економије.

Синдикати, са друге стране, сматрају да је кључни проблем управо недовољан раст плата. Уз инфлацију од 5,3%, предложено увећање плата од 5% у јавном сектору они виде као апсолутно недовољно, јер практично значи реалан пад примања. Незадовољство у државној администрацији већ је постало јавно и организовано. Први су реаговали запослени у Националном заводу за статистику и Националном институту социјалног осигурања, који су изашли на протесте и упозорили да су спремни и на штрајк, захтевајући повећање зарада од 20%. Недеља од 24. новембра донела је и нову најаву синдикалних притисака: Конфедерација независних синдиката Бугарске (КНСБ) је покренула нови талас протестних акција, инсистирајући на свеобухватној политици раста примања која би гарантовала најмање 10% повећања плата у јавном сектору.

Саставила: Елена Каркаланова

Превела и објавила: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БТА, БГНЕС