Једна од области у најсиромашнијем региону ЕУ –  северозападној Бугарској, успева да се сврста међу водеће области у нашој земљи по степену економског развоја. Подаци Националног завода за статистику за 2023. годину показују да област Враца, са БДП-ом од 27.000 лева по глави становника, дели треће место са облашћу Варна /на обали Црног мора/, а испред њих су Софија и Стара Загора. Уз добру политику Општине, постоји потенцијал за знатно повећање БДП-а. То је циљ на коме се активно ради, а у фокусу је културни туризам. Испоставља се да су улагања у културне догађаје и садржаје суштински корак ка постизању просперитета у Врачанској области, а не недостају ни важни предуслови – природне датости, историјске и културне знаменитости.

Током годишњег сајма културног туризма у Великом Трнову у октобру је Александар Владимиров – заменик градоначелника за културу Општине Враца, саопштио нешто изузетно занимљиво – у првих 9 месеци ове године на територији општине је организовано 80 културних догађаја. Како општина средње величине по бугарским стандардима, са становништвом од нешто више од 66 хиљада људи, успева да понуди тако богат културни програм?

„Донели смо одлуку и генерално ревидирали буџет Општине за текућу годину, што нам је омогућило да повећамо буџет за културу за четири пута, са јасним разумевањем да ће то изазвати незадовољство код дела људи у Враци. Веома смо далеко од помисли да су апсолутно сви проблеми града везани за инфраструктуру, транспорт, здравство и образовање решени, да би ослободили новац за културу. Настављамо да улажемо у све остало, али смо ово сматрали важним кораком за развој економије нашег града и региона. Кључ за то је туризам и култура – ​​привлачење нових туриста који би посећивали наш крај и уживали“, рекао је за Радио Бугарску заменик градоначелника.

Резултат се није дуго чекао – подаци из Јединственог туристичког информационог система показују да је повећан број страних туриста у граду, као и туриста из Софије, Пловдива, Варне, Бургаса, Великог Трнова и Русеа – то су људи који никада раније нису долазили у град, или бар не у туристичке сврхе. Владимиров је изузетно поносан на остварене резултате, као и на све позитивнији имиџ који град добија са становишта медија.  

Међу онима који доприносе томе, несумњиво је оркестар „Симфонијета – Враца“ на челу са маестром Христом Павловим.

„Врачанска ′Симфонијета’ није само добар оркестар, већ један од најбољих у нашој земљи тренутно. Христо Павлов је успео да оживи нешто што је до пре 10-15 година било на ивици изумирања. Сећам се да се 2009-2010. године говорило о гашењу оркестра. Онда се, као ниоткуда, појавио овај човек –  изузетно посвећен свом послу, који свакодневно улаже напоре и са данашњим даном имамо оркестар у који са задовољством долазе да раде извођачи из различитих земаља. Одлуком Скупштине општине ове године, пребацили смо им један спрат у згради која је споменик културе, где су направили музичку школу. Почели су да дају бесплатне часове становницима Враце који показују интересовање за музику и разне музичке инструменте.“

Успех оркестра је у великој мери резултат рада самих музичара, каже заменик градоначелника.

„Наш посао је да им помогнемо чиме год можемо, а ако не можемо, онда да им не одмажемо. Иницијативу људи из Враце и региона треба подстицати, и ми то чинимо.“

Делатност „Симфонијете“ је пример још једне изузетно важне ствари – толеранције:

„Сведоци смо ратних дејстава и непријатних ствари које се дешавају у свету, а ми верујемо да је улагање у културу један од начина спречити то. У симфонијском оркестру Враце свирају Руси, Украјинци и Американци, и они се одлично разумеју на универзалном језику музике и културе, који је, срећом, важнији од језика оружја.“

С тим у вези Општина ради и на реализацији још једне идеје која подстиче посећеност града, а то је организовање викенда посвећених различитим националностима и њиховим културама:

„Организујемо их заједно са локалним предузећима, на чему сам веома захвалан, као и са дипломатским представништвима разних земаља у нашој земљи. До сада смо имали викенде посвећене Италији, Грчкој, Шпанији, Француској, Немачкој. Већина локала у граду активно учествује у овим данима. Украшавају своје салоне и нуде специјалитете типичне за дотичну земљу. Деца из вртића и школа приређују концерте и представе на разним местима по граду, током целог дана раде фармерске пијаце са карактеристичним специјалитетима, а вече се завршава наступом неког популарног музичара из одговарајуће земље.“

И сав тај колорит никада није на штету очувања и промоције бугарске културе, категоричан је заменик градоначелника Враце Александар Владимиров. Као пример наводи  један од највећих фолклорних догађаја на територији општине – Национални фестивал фолклора „Леденика“ у јеку лета:

„Поред богатог фолклорног програма који представља разне обичаје и занате, другог дана организујемо праву бугарску свадбу – објашњава господин Владимиров. – Градоначелник града, обучен у народну ношњу, венчава момка и девојку који су одлучили да заснују породицу. Сви су одевени у традиционалну одећу, храна и пиће се служе у специјално за ову прилику припремљеној посуди, а захваљујући Историјском музеју у граду, можемо да прикажемо реконструкцију свих обичаја везаних за типичну свадбу у северној Бугарској. Све то представљамо на сцени пред публиком, а затим настављамо славље до касно увече.“

Прочитајте још:

• Траговима прошлости
• Задивљујући погледи на Врачански део Старе планине
• Пећине у Врачанском делу Старе планине