Бугарски обреди са маскама имају хиљадугодишњу традицију – познати су још из древних паганских времена. Игре са маскама се изводе приликом доласка нове и одласка старе године, као и у пролеће – када се природа буди за нови живот. Њихове поруке су..
Българската маскарадна обредност има хилядолетна традиция и идва от древни езически времена. Игрите с маски се практикуват при смяната на старата с новата година и с пролетното събуждане на природата. Посланията им са насочени към прогонване на..
«Ее песни разносятся по бесконечному Космосу, а здесь на земле оглашают безбрежные луга и концертные залы от Стокгольма до Мадрида, от Нью-Йорка до Лос-Анджелеса, от Лондона до Токио. Все встают на ноги, околдованные ее волшебным голосом,..
„Њена песма пева се по пољанама, у концертним салама од Стокхолма до Мадрида, од Њујорка до Лос Анђелеса, од Лондона до Токија. Кад пева сви устају на ноге, очарани њеним чаробним гласом који осваја срце. Њена песма је симбол љубави и вечности“..
«Родопский соловей», «Дочь Орфея», «Песенная икона гор Родопы» – такие определения и выражения восторга публики и специалистов в сфере искусства высказывались о Радке Кушлевой. Она оставила неоценимое наследие записей родопских песен в фонде..
„Родопски славуј“, „Ћерка Орфеја“, „Певачка икона планине Родопе“- овако публика и стручњаци називају Ратку Кушлеву – нашу народну певачицу која је оставила непроцењиво наслеђе у тонском архиву БНР. Још за живота она је била пример професионалне..
„Родопският славей“, „Дъщерята на Орфей“, „Песенната икона на Родопа планина“ – това са определения и израз на възторга на публика и специалисти от изкуството на Радка Кушлева. Оставила е неоценимо наследство от записи на родопски песни във фонда..
Композитор Стефан Канев има необичну стваралачку судбину, о чему најбоље говоре његове речи: „Бог ми је дао душу луталице и бацио ме у реку народне музике да бих је прегазио и извукао се из ње или да бих пливао узводно и дошао до њеног чистог и..
Творческая судьба Стефана Кынева – необычна. Красноречиво откровение композитора: «Бог дал мне душу скитальца и бросил меня в реку народной музыки – искать брод, чтобы выбраться, или плыть против ее течения, чтобы добраться до чистого вечного..
Необичайна е творческата съдба на Стефан Кънев. Красноречиво е откровението на композитора: Бог ми е дал душа на скитник и ме е хвърлил в реката на народната музика – да търся брод, да се измъкна или да плувам срещу течението и́, за да стигна до чистия..
