Део неологизама у бугарском су страног порекла и буквално "упадају" у наш језик, окупирајући читаве "лексичке територије" везане за развој информационих технологија, банкарства, очувања животне средине и сл. Најактивније је позајмљивање енглеских речи. Паралелно с тим, мада и ретко, наш се језик обогаћује француским терминима попут "деблокирам", немачким - мусли, италијанским - паста, таљателе и сл. Испоставило се да смо последњих година почели да користимо и речи из на први поглед егзотичних језика попут корејског као што је реч "суђок" – врста масаже или јапанска "суши" и сл. Последњих година у језик је ушло преко 150 нових фразеолошких јединица попут "подиже адреналин", "окреће палачину" и 600 сложених термина као што су "операциони систем", "зелена енергияја" и др. У ствари лексика је најдинамичнији део језика, за разлику од фонетике и морфологије, које су у принципу консервативније, тврде лингвисти.
На нашу реч утиче средина у којој живимо. Према гђи Благоевој језик се развија постепено, када се друштвено-политички процеси одвијају лаганије и када су предвидиви. Међутим, озбиљнији потреси дешавају се брзо и карактеришу се новим, експресивним речима и терминима, који су одраз нашег односа према свему што се дешава.
"У нашој новој историји има два таква периода. Први – одмах после 9. септембра 1944. г., када се мењају друштвени строј и расположења људи – објашњава гђа Благоева из Института за бугарски језик при Бугарској академији наука. – Тада је у бугарски језик ушло много речи које су сведочиле о тим променама. Појављују се речи из руског језика, као и такве које се данас већ сматрају архаизмима и не користе се попут колхоз, ударник и др. Други сличан период бурних језичких промена је после 1989. г., када је Бугарска кренула путем тржишне привреде и отворила се свету. Управо последњих 20 година у језик је ушло пуно неологизама!"
Економске и политичке кризе, организовани криминал, приступање земље ЕУ и "борба" за искоришћавање европских фондова, инвазија народњака – све су то обележја последње две деценије и утицала су на фонд речи који обилује новитетима.
"Медији имају велики утицај, јер они шире нове језичке облике и намећу их као норму, али и често пута сами стварају одређене лексичке иновације – наводи Дијана Благоева. – Исто се односи и на политичаре и јавне личности. Често смо сведоци како они злоупотребљавају стране или пак неправилно користе бугарске речи, мењајући њихов значај. Карактеристичан за политичаре је и сиромашни речник у коме преовађују клишеи и понављања."
Превод: Александра Ливен
Бугарско читалиште је јединствена институција која вековима чува духовност и традицију нашег народа. Народно читалиште у Разлогу "15. септембар 1903-1909 г" слави 115 година од свог оснивања. Тим поводом ће 30. септембра, на тргу у овом нашем..
Конференција „Бугарска књижевност на међународној сцени: Тачка гледишта издавача и преводилаца“ одржаће се 28. септембра у Hyperspace Social Tech Hub у Софији. Догађај је део Јесењег студија за књижевни превод, саопштили су организатори из Куће за..
На 42. другом издању Фестивала бугарског играног филма "Златна ружа" у Варни филм "Тријумф" редитеља Петра Влчанова и Кристине Грозеве је освојио велику награду за дугометражни филм. Њему је припала и награда за сценарио који су написали двоје..
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине..