135 година после Априлског устанка Његова светост бугарски патријарх Максим је у катедралном храму Светог Александра Невског канонизовао седам монахиња, једну послушницу, двојицу свештеника и друге мученике из Новог села, као и бројне жртве жестоког покоља у месту Батак, међу којима двојицу свештеника и градске прваке. Након угушивања устанка родољубиви Бугари сакупили су њихове кости и према православној традицији достојно их похранили у спомен-костурнице у храмовима. Оне се чувају тамо и дан данас и права су светиња.
- Погубљене су читаве фамилије зарад своје вере у Бога, цркву и домовину, наставља Никола Хаџијев. То су прави пастири Христове цркве. Бугарска православна црква учестововала је у свим пресудним моментима у историји нашег народа. Канонизација тих мученика учинила је нешто много значајније, нешто што се веома ретко дешава. На сам дан канонизације читав бугарски народ био је јединствен у том светом чину зато што је то велики благослов за нашу земљу и наш народ. Вера бугарског народа једина је тековина која се није променила кроз векове – она нам је остала у аманет од наших предака, као чврсти морални ослонац националног духа. Све се друго мењало: идеологије, системи, учења, али нам је православна вера била и остала наше највеће богатство, највећа светиња. Историја дуга чак пет миленијума лежи скривена у рушевинама средњовековне тврђаве Рјаховец, где су пре 10 година започета систематска археолошка истраживања. Управо тим поводом, 17. новембра, Историјски музеј у Горњој Орјаховици отворио је изложбу..
Археолози су протеклих дана открили део сложене подземне инфраструктуре која је некада служила римским термама у Рацијарији – једном од најзначајнијих античких градова северозападне Бугарске који је подигнут у првом веку на месту данашњег села..
Аждаја која бљује ватру дочекиваће госте у првом Музеју пегле у Бугарској, али и на Балкану, који ће своја врата отворити 21. новембра у Пловдиву. Она ће охрабривати посетиоце да уроне у свет уређаја који је настао много пре него што су људи добили..