Парадајз је међу омиљеним намирницама Бугара. Он је скоро увек присутан на нашој трпези у једном или другом облику: као основни састојак свеже салате, у прерађеном стању – као важни састојак традиционалне бугарске љутенице или као пире – да би побољшао укус основног јела. Ове године он је заузео прво место на ранг листи најкориснијих намирница због велике количине антиоксиданата коју он садржи.

Бугарски научници са Института за воћне културе „Марица“ у Пловдиву, пак, су створили нову сорту парадајза који садржи двоструко више витамина Ц и антиоксиданата. Осим тога, по садржају каротина овај парадајз може да буде конкурент шаргарепи. Сорта се зове „Пловдивска каротина“. Плодови су средње величине, просечне масе око 70-80 грама, округлог облика, наранџасте боје споља, а меснати део има црвено-наранџасту боју. Нешто више о специфичним својствима и укусу ове нове сорте сазнајемо од главног асистента др Данијеле Ганеве, селекционара парадајза на Институту:

„Ова сорта одликује се високим садржајем три компоненте које имају антиоксидантно дејство – витамина Ц, ликопена и бета-каротина, због чега је и веома погодна за здраву исхрану, производњу дечије и функционалне хране. „Пловдивска каротина“ има слатко-кисели укус и веома добар спољашњи изглед, са нежном кожицом плодова. Захваљујући томе ова сорта је погодна за конзумацију у сировом стању. Поред тога, због високог садржаја суве материје, природних шећера, органских киселина и материја са антиоксидантним дејством она је висококвалитетна сировина за производњу парадајз сока и концентрата.“

Бугарски научници заокружују циклус тако што од селектоване сорте производе квалитетни парадајз сок који је, разуме се, богат антиоксидансима и одличног је укуса. Све је то постало могуће захваљујући средствима у склопу великог европског пројекта „EU – BalkanVegetables“ који је усмерен на побољшање инфраструктуре института и повећање капацитета његових стручњака, као и на имплементацију иновација у пракси.

„Мали део новца издвојен је управо за ову иновацију јер је заиста тешко да се у нашим условима бугарско откриће афирмише на тржишту – наводи доц. Димитрина Костова, руководилац међународних програма Института „Марица“ и шеф лабораторије „Имунитет вирусних обољења“. – Захваљујући овом финансирању успели смо да покажемо да се од наше сорте парадајза може добити драгоцен производ. Тренутно се посебна пажња посвећује функционалној храни – оној чијом се дужом конзумацијом може утицати превентивно и терапеутски на различите аспекте здравља људи. Саму производњу сока поверили смо једној малој домаћој компанији која је одлично обавила свој посао. Испоштовани су стриктно сви услови за производњу квалитетног сока, без конзерванси, без разређивања и додавања концентрата. Тренутно се у нашу земљу увозе разноразни концентрати познати као пире од парадајза који се производе у другим земљама, а користе се у производњи домаће хране – на пример љутенице. Тешко је наћи пире од парадајза заиста одличног квалитета с обзиром на сумњу да се масовно додаје скроб и неки други адитив. А ми смо одлучили да направимо прави сок који задовољава све захтеве за такву врсту производа. У сертификованој лабораторији спроведена су испитивања која су доказала његов квалитет.“

Једна чаша парадајз сока обезбеђује половину потребне дневне количине витамина А и Ц, тврде научници. Технологија прераде гарантује максимално очување биолошке и нутритивне вредности сировине. Код термичке прераде парадајза количине бета-каротина и ликопена не само што остају непромењене, већ се повећава њихова биолошка активност, истиче др Данијела Ганева. Каротин и ликопен сматрају се једним од најмоћнијих антиоксиданата и одличним природним леком. Они хватају слободне радикале који се стварају у организму и који су узрок многих болести, умора без разлога, несанице и немира. Међу главним предностима новог парадајз сока је то што он стимулише активност гастроинтестиналног тракта, смањује ризик од рака. Такође, раствара масти животињског порекла, чиме се спречава очвршћивање артерија. Сок помаже у јачању костију и превенцији остеопорозе. Жеља бугарских научника је да промене навике Бугара, а посебно деце која су навикла да пију заслађене воћне сокове пуне конзерванси. Њихова тежња је да парадајз сок афирмишу као корисну и здраву храну у дечијим вртићима, школама, болницама.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије уступио Институт за воћне културе „Марица“