Становништво Бугарске се најбрже смањује у поређењу са свим осталим земљама света. Осипамо се драматичном брзином – по осам 8 особа на сат или 192 особе дневно одлазе на онај свет. У далекој 1950. у Бугарској је светлост дана угледало 182.000 дечака и девојчица, док је у 2011. на свет дошла тек 71.000 беба. Све рекорде смо међутим оборили прошле године када се родила 61.000 беба. Да би се овај негативан тренд окренуо и у Бугарској рађало више деце, треба да се нагло повећају приходи људи без обзира што ће можда бити неопходно да се држава задужи.

Тако мисле експерти из невладиног Центра за демографску политику са седиштем у Русеу. Искрен Веселинов, директор Центра износи свој категоричан став по том питању:

"Између пола и једне милијарде евра требало би обезбедити као додатна средства – то се може остварити кроз државни зајам или на неки други начин. Овај новац треба инвестирати у повећање личних доходака. Сваких 500 милиона евра инвестираних у повећање новца којим располажу грађани, враћа држави више од 200 милиона евра у облику пореза, дакле ова сума није толико страшна. Драстичан мора бити и раст пензија – у току наредних 4-5 година оне би требало да постану двоструко веће. Да би економија прорадила, потребан је прилив новца. Тврдње да узимање кредита опасно нагриза будућност нације, звуче неозбиљно. Преко нам је потребна нагла промена уколико желимо да преокренемо катастрофалне трендове. Ма колико повећали накнаду за порођај и одгој детета и дечјих додатака (који у 2014. износе око 17 евра за прво, треће и свако следеће дете и 25 евра за друго дете) кад држава није економски стабилна родитељи не планирају потомство.

Бугарски социјални систем је пирамида и за 20 година се неће моћи исплаћивати пензије, нити уплаћивати доприноси за социјално осигурање због старења становништва, високе стопе морталитета и ниског наталитета. То је свакако и резултат чињенице да сваке године из Бугарске емигрирају око 22.000 људи. Према нашим проценама, у наредних 5 година ће најмање између 20 и 30 одсто радно способних грађана напустити домовину и потражити бољи живот у некој од земаља ЕУ. То ће бити почетак катастрофе којом се не може управљати."

Подаци указују да ће за 20 година преко 30 одсто учесника тржишта рада бити ромског порекла, људи без озбиљног образовања и формираних радних навика који не би били од користи за систем социјалног осигурања. По мишљењу проф. Петра Иванова из Центра за демографску политику, и даље се игнорише питање етничке структуре бугарског друштва за које је везано и питање намерног слабљења система социјалне заштите због високе стопе наталитета код ромског етноса. Према подацима Америчке обавештајне службе (ЦИА), тренутно Бугари чине 4,7 милиона становништва наше земље, Роми – 1,3 милиона, а етнички Турци броје око 700-800 хиљада. Око 100 хиљада је број припадника других етничких заједница. Према прогнозама Центра за демографску политику које се поклапају са проценама Светске банке, за 20 година становништво Бугарске ће бројати 5,9 милиона, а бугарски етнос биће 3,1 милион људи. Међутим, број Рома ће се повећати на 1,8 милиона, број етничких Турака ће достићи 800 хиљада, а припадника других етничких заједница – око 300 хиљада. Искрен Веселинов ипак сматра да уколико се предузму хитне мере за повећање прихода, то би резултирало смањењем емиграције из Бугарске, а у домовину би се вратили и наши сународници који живе и раде у иностранству.

"Све је то везано за давање новца у циљу повећања потрошње. Животни стандард у Бугарској се мора нагло побољшати кроз мобилисање додатних ресурса. Да бисмо привукли било кога у земљу, потребно је да економија функционише и да имамо висок стандард јер је то од кључног значаја за превазилажење демографске кризе. Да Бугари не би одлазили у иностранство или да би се вратили у домовину, морају да имају високе приходе", рекао је Искрен Веселинов.

Превеле: Ана Андрејева, Марина Бекријева