Покреће се нови талас протеста чији учесници желе да заштите природни парк "Странџа" од новог заокрета у судској саги око Просторно-урбанистичког плана општине Царево који се односи и на знатан део заштићених територија. Сага траје већ 6 година, мада много дужа је борба природњака у одбрани последњих опсталих нетакнутих природних кутака дуж нашег јужног приобаља од загрљаја бетона. Борба је имала и веома драматичне моменте попут затраженог од председника општине Царево укидања Уредбе о проглашењу природног парка "Странџа" из 1995. године. Овим се случајем тренутно бави и Европска комисија, а по основу жалбе коју су поднеле "зелене" организације.

Природни парк који обухвата планину Странџа је највећа заштићена територија код нас. Другачије речено, његова територија од 1.161 км2 чини 20 одсто укупне површине заштићених природних објеката у Бугарској. У саставу парка је најстарији природни резерват код нас - "Силкосија" који је проглашен резерватом 1933. године. Изнад Странџе пролази други по значају пут миграције птица у Европи – Виа Понтика. Кроз ту ниску планину заобљених контура вијугају и најчишће бугарске реке – Велека и Резовска. Странџа је једно од ретких места где се могу видети вековне храстове шуме у њиховом природном облику. А медитерански климатски утицај осећа се најснажније крајем пролећа када земљу покрива фантастични ћилим процвале Странџанске зеленике у љубичастој боји. На територији Европе ту ендемску врсту можете видети само овде, у Странџи и на Кавказу. Богат је и овдашњи животињски свет који укључује 261 врсту птица и 54 врсте сисара.

Строги режим приступа тој пограничној зони у прошлости био је права шанса за природно богатство Странџе. А њено проклетство је да се простире до морске обале, што данас буди велике апетите.

28. јануара у четири велика града земље: Софији, Пловдиву, Бургасу и Русеу одржане су протестне поворке природњака против решења Високог управног суда од пре недељу дана који је усвојио Просторно-урбанистички план општине Царево. Природњаци сматрају да се тај план не сме примењивати без одговарајуће процене утицаја на животну средину. Подсетимо да је 2009. године бивша министарка животне средине Нона Караџова повукла позитивну еколошку оцену Плана као необјективну. Тако да сада обе стране: зелене организације и Министарство животне средине, воде правни спор око тога да ли повлачење процене је поништава или не.

"Обилазни маневри" ради враћања могућности за грађење на обали у оквиру парка "Странџа" почели су издалека. Бивши председник општине Царево који је озлоглашен због покушаја да укине режим заштите, успостављен у Странџи, именован је за шефа тамошњег шумског газдинства. Он је на ту функцију ступио као што вук у овчијој кожи улази у тор. Следећи корак – Високи управни суд је укинуо решење претходне инстанце којим је поништен просторни план општине Царево. Одмах после тога дугогодишњи директор парка природе Странџа Стефан Златаров је замољен да напусти функцију, а он се до сада доследно противио покушајима хаотичне градње у том романтичном пределу на Црном мору. Сада је багерима, крановима, тешким камионима и другим грађевинским машинама отворен пут...

Према заштитницима природе, оно што изазива највећу забринутост је то што последње решење Високог управног суда ствара преседан који би могао довести до тога да правоснажна постају решења која су донета, а да није претходно израђена студија о процени утицаја на животну средину. Мишљење суда је да просторни план општине Царево није праћен извештајем о еколошкој процени, али пошто се против тих планова не може изјавити жалба суду, када једном буде усвојен, такав план постаје правоснажан. Дуго година се "зелене" организације у Бугарској боре за признавање и имплементацију Архуске конвенције (o приступу информацијама, учешћу јавности у доношењу одлука и приступу правосуђу у вези са питањима која се тичу животне средине), а Бугарска је страна уговорница те Конвенције. Према бугарском Закону о уређењу простора и изградњи објеката, на просторно-урбанистичке планове општина се не може изјавити жалба суду.

"Битно је да се усвоје просторни планови бугарских општина, само тако би се за сваку општину знало шта је дозвољено, а шта није и једино на тај начин би се могла поштовати нека правила", изјавила је министарка за животну средину Искра Михајлова. То би био индиректан одговор на питање зашто не буде уведено право жалбе против одлуке о доношењу просторних планова. Хајде да питамо, кад су толико битни ти просторни планови у којима су утврђена правила изградње објеката, зашто Министарство животне средине још није усвојило План управљања Парком природе "Странџа", израђен пре читавих 8 година!!! Да ли је можда случајно што је између свих паркова природе у Бугарској, једино парк "Странџа" остао без плана управљања?

Превеле: Александра Ливен, Ана Андрејева

Фотографије: strandja.bg