Празнична декорација, музика, рингишпили и тезге препуне посластица и ручно рађених сувенира довољни су да нам, макар на тренутак, одвуку мисли од криза, ратова и хаоса којима смо окружени и уроне нас у атмосферу која одише топлином и оптимизмом.
Код софијског Националног дворца културе блиста божићна јелка окићена украсима које су израдили малишани из свих 199 софијских вртића, којима је, с намером да то постане традиција, послата по једна кугла како би је деца која их похађају украсила. У непосредној близини смештени су штандови на којима се у оквиру "Sofia Christmas Fest 2024" представљају бројни излагачи. На сваком кораку нуди се кувано вино и ракија, а божићном угођају доприноси и разноврсна понуда кулинарских специјалитета интернационалне кухиње. "Придружила сам се базару како бих празничну атмосферу осетила у још већој мери", каже продавачица Роксана Караасенова, док нам припрема топли природни чоколадни напитак са пенастим маршмелоуом, и додаје:
"Сви су веома задовољни што је базар ове године проширен са скоро 20 нових кућица. Прошле године их је било знатно мање. Сада има много више избора, посебно када је реч о слаткишима. Имамо панорамски точак, клизалиште за децу, стрелиште где је могуће освојити награде. Има пуно тога да се види – ово је догађај који се не сме пропустити."
Софијанци памте базаре из доба социјалзма, који су били само бледа сенка данашњих манифестација. Организовани су углавном око Нове године, а главни акценат био је на роштиљу и куваном вину, док су увозни деликатеси били права реткост и углавном недоступни широј популацији. Данас су, пак, базари из године у годину све бројнији, али и све богатији по питању разноврсности понуде. А ту је и Деда Мраз! Сви желе да га поздраве, али и да се усликају с њим.
„Овде влада заиста сјајно расположење. Долазе дечица са родитељима, атмосфера је празнична. Имамо панорамски точак, вртешке, забавне активности, слатке делиције, мезе – право уживање!“ каже насмејани Деда Мраз, док једна мала девојчица, Бела, седа поред њега на клупу како би се фотографисала с њим. На питање да ли памти некадашње новогодишње базаре, Деда Мраз се присећа са осмехом: „Па нису били баш најбољи. И зиме су тада биле хладније, па није било баш угодно боравити напољу, а уз то се у зраку осећао мирис скуше са роштиља. Тада смо имали Деда Мраза, али он је, чини се, остао у Русији код Путина. Сада га евентуално пусти до Минска, али се брзо враћа у Сибир!“, шали се добродушно Деда Мраз док маленој Бели обећава поклон за њену послушност. Белина мама, Беатрис Кољува, дели своје утиске:
„Одавно слушам о овом базару. Претходних дана нисмо могли да излазимо јер је Бела била болесна. Сада када је боље, решили смо да изађемо и посетимо овај догађај. Атракције су фантастичне, а трговци имају прелепу понуду. Заиста уживамо!“
Застајемо испред најживописније тезге на базару, где Маријана Димова излаже своје прелепе сурвачке.
„Праве се од дрена, који симболизује здравље, а украшавају се кокицама, сувим воћем. То је традиција која се преноси генерацијама – са вуном и свим осталим што су наши стари користили. На срећу, људи их и даље купују јер поштују традицију, а она је заиста важна“, објашњава Маријана Димова.
Сада је право време за куповину божићних поклона. На овом базару све је израђено ручно, са пуно укуса и маште. „Поносни смо учесници овог прелепог божићног фестивала“, каже Деси и додаје:
„Имамо дивне украсе за јелку, пуно, пуно симболичних поклона с порукама за срећу, све израђујемо ручно. Ми смо мали породични бизнис – мама, бака и дете. У понуди су и фантастичне божићне шоље за целу породицу, као и тематске шоље за маму, баку, деку... Јер празници су време за породицу и заједништво. Шта бих пожелела људима? Пре свега, да буду здрави, јер све остало можемо купити, али здравље – не. И да верују у чуда, јер се она увек догађају, нарочито за празнике.“
Прочитајте још:
Превод: Свјетлана Шатрић
Фотографије: Венета Николова
Постоји трајно интересовање за бугарске високошколске установе међу младима бугарског порекла из иностранства, који конкуришу за упис на студије сагласно Уредби Владе Бугарске бр. 103 из 1993. године. Она уређује повлашћене услове за наше..
Више од 260.000 људи у Бугарској суочава се с рестрикцијом воде. Несташица воде се осећа у 16 бугарских градова и 283 села, а најозбиљније су погођени региони Плевена, Благоевграда, Трговишта, Великог Трнова, Ловеча, Ћустендила и Перника. Чланови..
Све више младих људи у Бугарској, вођених недостатком финансијског искуства, жељом за тренутним задовољством и утицајем друштвених мрежа, посеже за брзим кредитима. Ово је за Радио Варну – БНР рекла приватни извршитељ Станимира Данова. Према..
Постоји трајно интересовање за бугарске високошколске установе међу младима бугарског порекла из иностранства, који конкуришу за упис на студије..