Рођена је 22. марта 1909. г. у селу Мекиш, надомак Великог Трнова. Некад су патријархалне вредности обликовале свакодневни живот људи, њихову културу, понашање и морал, међусобне односе. А песма је била неизоставни део свакодневице и празника и најдубље уткана у живот појединца. Мита Стојчева потиче из велике породице и од малих ногу је учествовала у свим женским пословима – радила је у пољу и разне ручне радове. Уживала је у песмама које су изводиле њена мајка и тетке и сама их је певала. Мита Стојчева је образовање стекла у сеоској школи. Она је музику, уметност лепог писања, сликање и гимнастику више волела од егзактних наука. У својим интервјуима певачица често спомиње свог учитеља Александра Петкова-Земног који је почео да развија њен таленат још када је имала 7 година.
„Он је захтевао од мене да учим песме сложене мелодије и са богатом орнаментиком што ми је ишло од руке – прича Мита Стојчева у интервјуу сачуваном у Тонском архиву БНР. - Од тада знам лепу народну песму „Богдане, Бог те убио“, популарни градски шлагер „Ноћна мећава фијуче“, песму „Кавал свира на пољани“ на стихове великог песника Христа Ботева и многе друге. Александар Земни је бирао и класична дела као што су Шубертова „Серенада“, „Када увече певаш…“ Шарла Гуноа. Учествовала сам у свим свечаностима и на вечерњим забавама наставника. Г. Земни је свирао виолину, а ја сам певала. Сећам се да је на једном од часова музике он нам причао како је Шуберт писао музику – одлазио је у шуму и тамо слушао шуштање лишћа, певање птица и жубор потока. Била сам мала, али сам и ја хтела да ову музику чујем и сањала да шетам међу зеленим дрвећем. Током распуста отац ме је једном одвео на њиву. Рекао ми је да чувам волове у оближњој шуми, а ја сам само то и чекала. Села сам и напрегла слух, али музику нисам чула. Деценијама касније схватила сам о чему је реч. Почела сам да се будим ноћу, а у глави су ми звучале мелодије које раније нисам чула. Настојала сам да их запамтим и сутрадан запишем. Била сам добра ученица, али и веома несташно дете и радо сам се играла са дечацима. Када сам напунила 14 година, учитељи су рекли мом оцу да сам веома музикална и да би било добро да наставим школовање у посебној школи. Предложили су му и материјалну помоћ. Он је све категорички одбио, јер није желео да му ћерка буде певачица. Убрзо после тога сам престала да похађам наставу, а један дечко из комшилука је почео да ми се удвара. Некад су о удаји и женидби младих одлучивали родитељи, а они су морали да се сложе са њиховим избором. Мене су верили једне недеље док сам играла у колу. Вратила сам се кући, а тамо су били сватови и мој будући супруг. Мајка ми је рекла да пољубим руку свекру и свекрви и то је било све. Нисам имала 15 година.“
Мита Стојчева је прве наступе пред публиком имала далеке 1939. г. Начинила је снимке за фирму „Микрофон“, а 1949. добила позив од Радија Софија (данас БНР) за учешће у јутарњим програмима уживо. Породица певачице се преселила у Софију где је 1954. године она основала групу „Наша песма“, у чијем су саставу били тада познати извођачи Борис Машалов, Славка Секутова, Лалка Павлова, Ика Стојанова, Ратка Кушлева и Борис Карлов. Мита Стојчева је почела активну концертну делатност у Бугарској, а касније и у Немачкој, Југославији, Албанији и Чешкој.
На њеном репертоару налазе се многе историјске, хајдучке и љубавне песме. Леп глас певачице звучи у националном етеру, а мноштво њених песама објављено је и на друштвеним мрежама.
Превела: Марина Бекријева
„50 годинa магије“ – то је за певача Орлина Горанова његов живот на сцени. То је и назив његове турнеје, која је обишла велике градове Бугарске, а завршиће се 19. новембра концертним спектаклом у сали број 1 Националног дворца културе у Софији...
Он се бави једном од најзанимљивијих професија. Његово лице је познато широм света, а људи га обично виде како свира на Страдиваријусовој виолини. Гост Радио Бугарске је Рајнер Хонек, концертмајстор чувеног оркестра Бечке филхармоније. Виртуозни..
Група „Канела“ (у преводу Цимет) је позната годинама, али је 2022. постава формације обновљена и снимилaje своју прву песму „Вила”. Уследиле су нумере „Увек“, „Цвеће“ и „Прстен“, која се више од месец дана задржала на топ-листи бугарске поп и рок..