„Свака необична и наизглед луда идеја може бити добитна“ – у то је убеђена 50-годишња Дешка Кротева из сликовитог села Горње Драглиште у планини Рила. Мештани га не напуштају, већ напротив - многи се враћају ту заувек. По томе се оно разликује од великог броја других бугарских села која су захваћена процесом депопулације и на путу су нестајања. У Горњем Драглишту живот ври пуном паром. Млади и стари живе у срећној симбиози, а поштовање традиција и њихово преношење с колена на колено у најчистијем облику овде је као Божји закон.

У овом селу од најранијег узраста децу уче да воле и чувају све што је бугарско, да се залажу за неговање специфичности и јединствености локалних производа и хране.

„Чувамо оно што смо научили од наших родитеља јер је то непроцењиво богатство које представља шансу за зараду мештана – сада и убудуће“, каже Дешка Кротева која има занимљиву судбину. Завршила је кројачки смер средње стручне школе у граду Петричу. Затим је са својим супругом покренула приватни бизнис. „Имали смо радњу за производњу хлеба, а неко време смо узгајали и краве. Потом смо отворили погон трикотаже, али смо на крају одлучили да се бавимо сеоским туризмом и нисмо погрешили“, прича она. Дешкина породица има гостинску кућу у којој дочекује љубитеље чистог ваздуха и лепе бугарске планине не само из Бугарске. Од значаја је то што се Горње Драглиште налази на удаљености само око 15 км од скијашког центра Банско и само 12 км од града Разлога. Дешка је пуна идеја о томе како да боравак гостију учини пријатнијим и да их натера да заволе све што је бугарско. Са задовољством посетиоцима показује разбој који јој је остао од баке, а сви који желе могу да се опробају у ткању бугарске поњаве. А храбријима се пружа прилика да из Дешкине куће оду богатији за ново искуство – мужење краве.

О свом родном селу у којем живи и у којем очекује већ треће унуче Дешка Кротева прича:

„Село је смештено у јужном делу Риле планине, а у исто време опкољавају га три планине – Рила, Пирин и Родопи. Мало је насељених места која би се могла тиме похвалити. Село има око 1.100 становника. Имамо основну школу од 1. до 8. разреда, дечји вртић који је пун деце. Може се рећи да живимо сложно и помажемо једни другима. У близини села су скијашке стазе Банског, а нисмо далеко ни од минералних извора села Бања. Од нашег села полазе еко-стазе, а на располагању љубитељима природе су обучени локални водичи. Тако да свима који дођу код нас, неће бити досадно јер ће имати прилику не само да уживају у дивној природи, већ и да се упознају са нашим традицијама.“

Међу очуваним традицијама села Горње Драглиште, а тачније породице Дешке Кротеве, јесте спремање оног јединственог прехрамбеног производа за који је прошле године она добила награду „Чувар традиција“. На такмичењу у организацији Асоцијације за развој уметности и заната онлајн гласањем тзв. „нафпавок“ породице Кротеви освојио је најавише бодова. Своје госте Дешка увек почасти овим месним деликатесом за који кажу да је „бугарска пршута“. Укус „нафпавока“ је непоновљив, а важно је знати да се он прави само у децембру и јануару од свеже свињетине и зачина и то од најбољег меса. Слободно се може рећи да овај месни производ има много бољи укус и од светски познатих сувих кобасица.

„Стало нам је да крајњи производ буде одличног квалитета, стога настојимо да животиње узгајамо у добрим условима. Узима се најбоље месо – филе, бут и плећка. Додају се зачини – кумин, копар и коријандер, со према укусу и то је то. Све се добро измеша и пуни у црева. Али није то посао за свакога – само прави мајстори знају да направе прави „нафпавок“, каже Дешка Кротева и објашњава да се затим деликатес суши. Сушење траје неколико месеци док се споља не добије бела боја. „Нафпавок се не може јести у свако доба. Један је његов укус у марту месецу, а сасвим другачији у летњим или јесењим месецима. У мојој породици овај месни деликатес се прави већ 70 година“, каже Дешка.

Ваља рећи и то да се у селу Горње Драглиште у планини Рила веома често организују Школе у природи. Мештани врло радо упознају децу са локалним обичајима, традиционалним јелима, откривају им тајне лепе планине. Циљ је јасан – код деце побудити љубав према свему што је бугарско.

„Деци показујемо како да се понашају у природи, учимо их да препознају различите биљке. Такође, науче да развлаче тесто за гибаницу. Тако она бар на неколико дана забораве на рачунар и мобилни телефон и науче нешто ново, занимљиво, нешто што вреди знати. Зато овдашњим бакама увек кажем да то има смисла. Јер полажемо наде у младе генерације“, каже Дешка Кротева.

Велика награда за становнике Горњег Драглишта је када деца очарана лепотом природе и задовољна својим боравком овде следећи пут са собом доведу и своје родитеље на одмор.

Превод: Албена Џерманова