Купци некретнина нису одустали од Бугарске. За већи део њих наша је земља омиљено место за одмор, па чак и за стално пребивалиште. На стотине хиљада грађана Русије, Украјине, Белорусије и Казахстана су срећни власници тзв. „друге куће“ код нас, претежно на мору, где сваке године проводе бар три месеца, уживајући у врућим сунчаним данима и игри таласа. По свему судећи нити криза на Криму, нити вести о разорним поплавама у многим нашим регионима, нити политичка нестабилност могу да протерају те важне за наш бизнис госте.

Запослени у бранши прогнозирају да овог лета може доћи до пада прихода у туризму од око 12 одсто. Један од узрока је смањење цена одмор пакета за скоро 10 одсто. Други је сужавање куповне моћи Руса, који су по традицији најбројнији на нашем приморју. Управо код њих је забележено и неко повлачење са тржишта некретнина.

„У ствари у јуну и јулу смо имали скоро двоструко мање гледања непокретности од стране грађана Русије у поређењу са истим периодом прошле године“, објашњава Теофил Петров, извршни директор инвестиционе компаније, која послује на бугарском тржишту. Али је, по њему, тај одлив превазиђен за рачун раста послова са клијентима из бивших совјетских република. Ипак, зашто се Руси, који су последњих година буквално преплавили наша приобална насеља, претварајући већину њих у подручја са претежно руским присуством, сада двоуме да ли вреди инвестирати у куповину непокретности код нас?

„Прво је почела криза у Украјини која руши вредност руске рубље, што је довело до известног уздржавања од куповине од стране руских клијената - каже г. Петров. - Озбиљан утицај има и банкрот крупних руских туристичких оператера, због чега је на десетине хиљада њихових клијената било оштећено. Ствар је у томе да већи део њих поседује неку непокретност у Бугарској. А банкроти су им онемогућили долазак у Бугарску. Истина је да знатан део Руса путује до Бугарске колима, али сада они треба да заобилазе Украјину, а пут кроз Белорусије и Пољске повећава трошкове и траје више времена.“

И ако се тренутно Руси колебају да ли да инвестирају у непокретности код нас, други радо купују станове и куће. Појавило се много клијената из Белорусије и Казахстана. А да и не говоримо да је последњих месеци забележен раст и послова са грађанима Украјине и то за читавих 10 одсто. Они нису нова за нас категорија клијената, али је занимљиво да је њихова активност порасла управо после почетка војног конфликта у Украјини.

Зашто је то тако?

„Раст у пословању са грађанима из Белорусије и Казахстана имали смо и прошле године - прецизира Теофил Петров. - И то је дугорочна перспектива. А што се тиче Украјинаца, до почетка кризе они су посећивали своја одмаралишта на Криму, али је после догађаја из овог пролећа њихов приступ тамо отежан тако да су се они определили за једину другу њима блиску дестинацију за одмор, и то је Бугарска, јер су им наша култура и језик блиски. Још једна предност је и да смо ми члан ЕУ.“

У Созополу, например, компанија за коју ради Теофил Петров, управља феријалним насељем са око 1.000 станова. И скоро сви су они власништво људи са руског говорног подручја. Ради се претежно о старијим паровима или породицама са децом. И ако су до пре неколико година власници сличних некретнина били претежно грађани Велике Британије, који су куповали како би остварили брзи профит или ради инвестиције, сада су их истиснули Руси, Украјинци и Белоруси. Разлика је да они долазе овде не ради обогаћивања, него претежно вођени емоцијама. „Имамо две врсте клијената. Једни траже стан или кућу, претежно на обали мора, како би се доселили овде, јер се у Бугарској осећају као код куће. Други купују непокретност како би уживали у дугом летњем одмору у сунчаној Бугарској“, објашњава Теофил Петров.

Независно од тога како ће се одвијати ствари у Украјини, као уосталом и у Бугарској, стручњаци сматрају да ће се ове охрабрујуће за нас тенденције у области некретнина за одмор сачувати и идуће године. Тако да бар у наредних 12 месеци очекујемо релативну стабилност у бранши. А за грану, која зависи од променљиве економске и политичке конјунктуре, то је заиста добра вест!

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Венета Николова