Не четкицом, а биљкама ствара своје слике Руслан Русев. Његова дела милују чула својом визијом и нежном аромом лета. Она су посебно лепа предвече, када пада мрак и игра сенки оживљава благи рељеф биљног мозаика. Дуг и мукотрпан је процес њиховог стварања: брање биљака, сушење, млевење, цепање сламчица, термичка обрада, компоновање материјала. Тако уметник ствара портрете историјских личности, пејзаже, иконе.
„Тежим да сакупљам биљке када цветају, те их онда сушим, прича Русев. У просеку израда једне слике траје месец – месец и по дана. Полагање материјала оптерећује очи и вид. За добру изведбу ситнијих елемената чак користим лупе. Боје мојих слика не бледе са временом. За то имам посебну технологију. У раду користим само природне материјале. Неке травке бојим додатно другим биљкама, а боја других је отпорнија на спољашње утицаје. Теме припремам претходно, а када дође лето, ређам биљке на слици постепено, према добу брања да бих сачувао њихове праве боје. Друге пак сушим и користим касније.“
Важан део дивне уметности Руслана Русева је извлачење боја за његове слике.
„Неке биљке користим као сталне боје. Например, коприву и орах. Орах ми даје четири боје, а коприва – три: стабло – зелену, лишће -- тамно зелену, корени – жуту. Такао да из сваке биљке извлачим различите нијансе. Црвено добијам од броћа и љуске лука. Користим и гљиву која расте на дрвећу за белу боју. Најтеже добијам плаву боју. Али нећу више о томе, јер су то моје уметничке тајне. Када се човек бави нечим продубљено и одано, он зна где да нађе оно што тражи.“
Први кораци у уметности Русев је начинио док је био у војсци, где су војници у слободном времену стварали различите фигуре од сламчица и траве. Касније је дипломирао на Институту за међународни туризам и годинама се тиме бавио, док једном у сну није видео своју баку – видовиту Славу Севрјукову, која му је рекла да се врати биљним сликама. Уметник тврди да данас само он у Бугарској слика биљкама. А одакле црпи технике и методе?
„Нико ме не може научити техници, наводи он. Само ја могу да некога научим ономе што знам. Све сам постигао методом проба и грешака. Оно шта ме задовољава – користим. Оно што ми се не свиђа – исправљам. Од стеченог искуства зависи да ли ћу извести неку тему или не. Ако немам потребну палету боја, бесмислено је да почињем. Дуго размишљам о слици пре почетка рада, јер чим их залепим, ако погрешим или ако не знам како и под каквим углом да ставим сламчице и траве, онда треба да почињем с почетка”, каже у закључку биљни сликар Руслан Русев.
Превод: Александра Ливен
Фотографијe: rusiart.svidnia.com
Четврто национално Бијенале илустрације биће отворено данас у Троугаоној кули Сердике. Бијенале, као и претходних година, нема тему. „Главни циљ је да се ауторима пружи могућност да покажу своје најбоље радове настале у последње две године,“ кажу..
Након успеха фестивала „Ми смо деца реке“ одржаном у септембру, Фондација грађана поново улази у партнерство са пловдивским рејоном „Централни“. Овога пута повод је специјална изложба на којој су приказани дечији цртежи инспирисани природом...
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга,..