Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.
Фотографија: БТА

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента нематеријалног културног наслеђа који су уписани у периоду од 2008. до 2024. године.

Бистришке бабе

Састављање репрезентативне листе елемената нематеријалног културног наслеђа Унеска почело је 2008. године. Те исте године Бугарска је први пут уписана на ову листу захваљујући „Бистришким бабама“ – архаичној полифонији, плесовима и ритуалним праксама из региона Шоплука. Изложба садржи документа из архива ИЕФЕМ-БАН.

Сви заинтересовани изложбу могу погледати до 3. јануара 2025. године.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

У Софији представљена двојезична антологија бугарске и српске поезије

„Двојезична антологија бугарске поезије на српском и српске поезије на бугарском језику је духовни мост између два братска народа“, рекао је на представљању антологије у Бугарском културном центру у Софији председник Савеза бугарских писаца Бојан..

објављено 28.5.25. 09.20
17. Пролећни сајам књиге у Софији трајаће до 1. јуна

Више од 140 излагача на Пролећном сајму књига у Софији

За Бугаре, сваки дан је 24. мај. А нема ништа природније и лепше од тога да трећег дана након најсветлијег бугарског празника буде отворен Пролећни сајам књига, поручила је потпредседница Илијана Јотова. Пролећни сајам књиге, 17. по реду, трајаће до..

објављено 26.5.25. 17.39
Олена Грицјук

„Историја славенобугарска“ Пајсија Хиландарског објављена на украјинском језику

За први пут у историји, манифест бугарског националног препорода и просветитељства – „Историја славенобугарска“, коју је средином 18. века написао свети Пајсије Хиландарски – објављена је на украјинском језику. Ово значајно издање резултат је преданог..

објављено 26.5.25. 14.55