Према истакнутом бугарском етнографу Димитру Маринову, кашика се често јавља у обредима везаним за бајање и магије. Помоћу три, седам или девет кашика скида се урок. Како би било успешно уклањање урока, кашике морамо прикупити из три, седам или девет кућа. Уз помоћ тих кашика могу да се праве и уклањају магије везане за стоку, њиву, венчање и сл. Оне могу да „вежу“ или „развежу“ младожењу, тј. да му помогну или да га спрече у вршењу брачних дужности прве брачне ноћи.
Као што је случај и са другим предметима, тако је и кашика у зависности од материјала од којег је направљена мењала своје значење и особине. Тако, рецимо, у кувању је добро да се користи кашика од храста, букве, јавора, док је у извођењу ритуала против урока и за лечење неке болести препоручљиво да се узму кашике од бреста, јасена или граба. Многе бајачице користе кашике од шимшира у чиновима којима лече, отклањају или наносе зло другима. О кашики од шимшира се пева и у коледарским песмама где се спомиње да домаћица илити најимућнија девојка „једе и пије кашиком од шимшира из зделице од шимшира.“
Према једном веровању, кашика бачена преко главе човека може да му умањи или уклони страх. У неким местима су на кашику стављали нешто соли и воде након чега је човек испијао њен садржај, а затим су је бацали преко његове главе.
У народу се веровало да кашика чува породиље током првих дана после порођаја. У том периоду жена не сме да излази из куће, а у случају да изађе, она мора да носи упаљено кандило, цреп на којем је жеравица или дрвену кашику са црвеним концем.
Некада су људи гатали по кашики. Тако, рецимо, уколико на столу има више кашика, доћи ће гост. Ако човек једе са две кашике, жениће се два пута. Уколико кашика падне са стола, доћи ће жена, а у случају да падне нож – доћи ће мушкарац. Двоје људи не смеју да једу једном кашиком, посвађаће се.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...