Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кашика у народним обичајима и веровањима Бугара

Кашика која је у свакодневици обичан предмет у бугарској традиционалној култури има посебну улогу у многим обредима и магичним праксама

БНР Новини
Фотографија: БТА

Кашика је на нашим просторима позната из давнине што потврђују и богате музејске збирке широм земље у којима посетиоци могу видети кашике различитих облика и величине израђене, у зависности од периода, од камена, иловаче и сл. Из разумљивих разлога, дрвене кашике су се појавиле у новије доба, али се зато оне често спомињу у бајкама, песмама и веровањима. Дрвена кашика, у ствари, никад није напустила бугарску кућу и без обзира на то да су се пре више векова у свакодневном животу појавили метални прибори за јело, дрвене кашике, кутлаче и сви други кухињски помоћници сачували су своје место. Последњих година нутриционисти нас упорно саветују да приликом припреме хране користимо дрвене приборе за јело због штетних једињења која настају када је метал у контакту са неким материјама које се садрже у производима.

Коштане кашике из 6-5. миленијума пр.н.е. пронађене у региону града Старе Загоре

Према истакнутом бугарском етнографу Димитру Маринову, кашика се често јавља у обредима везаним за бајање и магије. Помоћу три, седам или девет кашика скида се урок. Како би било успешно уклањање урока, кашике морамо прикупити из три, седам или девет кућа. Уз помоћ тих кашика могу да се праве и уклањају магије везане за стоку, њиву, венчање и сл. Оне могу да „вежу“ или „развежу“ младожењу, тј. да му помогну или да га спрече у вршењу брачних дужности прве брачне ноћи.

Као што је случај и са другим предметима, тако је и кашика у зависности од материјала од којег је направљена мењала своје значење и особине. Тако, рецимо, у кувању је добро да се користи кашика од храста, букве, јавора, док је у извођењу ритуала против урока и за лечење неке болести препоручљиво да се узму кашике од бреста, јасена или граба. Многе бајачице користе кашике од шимшира у чиновима којима лече, отклањају или наносе зло другима. О кашики од шимшира се пева и у коледарским песмама где се спомиње да домаћица илити најимућнија девојка „једе и пије кашиком од шимшира из зделице од шимшира.“

Керамичка кашика из 5. миленијума пр.н.е. пронађена у региону Старе Загоре

Према једном веровању, кашика бачена преко главе човека може да му умањи или уклони страх. У неким местима су на кашику стављали нешто соли и воде након чега је човек испијао њен садржај, а затим су је бацали преко његове главе.

У народу се веровало да кашика чува породиље током првих дана после порођаја. У том периоду жена не сме да излази из куће, а у случају да изађе, она мора да носи упаљено кандило, цреп на којем је жеравица или дрвену кашику са црвеним концем.

Некада су људи гатали по кашики. Тако, рецимо, уколико на столу има више кашика, доћи ће гост. Ако човек једе са две кашике, жениће се два пута. Уколико кашика падне са стола, доћи ће жена, а у случају да падне нож – доћи ће мушкарац. Двоје људи не смеју да једу једном кашиком, посвађаће се.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15